Izvor: RTS, 08.Okt.2009, 19:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skupština o dijaspori i Srbima u regionu

Poslanici Skupštine Srbije završili su rad za danas, a sednicu će nastaviti sutra započetim razmatranjem u načelu Predloga zakona o dijaspori i Srbima u regionu. Skupština je prethodno završila načelnu raspravu o Predlogu zakona o odlikovanjima.

Skupština Srbije završila je rad za danas, a sednicu će nastaviti sutra započetim razmatranjem u načelu Predloga zakona o dijaspori i Srbima u regionu.

Poslanici su na početku sednice Skupštine Srbije od predstavnika >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << vlasti zatražili informacije o upisu studenata na master studije, rebalansu budžeta, trošenju sredstava u zdravstvenim i apotekarskim ustanovama i drugim pitanjima.

Poslanici "Za evropsku Srbiju" su od Ministarstva prosvete zatražili informaciju o upisu studenata na master studije na Arhitektonskom fakultetu.

Naprednjaci su upitali ko kontroliše nenamensko trošenje sredstava zdravstvenih i apotekarskih ustanova, dok je Demokratska stranka Srbije upitala predsednicu parlamenta Slavicu Đukić-Dejanović kada će na dnevnom redu biti novi rebalans budžeta.

Radikali su od Tužilaštva i Ministarstva pravde zatražili informaciju šta su uradili povodom otkrivanja učesnika u premlaćivanju Ranka Panića na mitingu SRS posle hapšenja Radovana Karadžića, koji je potom preminuo zbog zadobijenih povreda.

Demohrišćanska stranka Srbije zatražila je informaciju od Ministarstva infrastrukture o naplati putarine na putu Novi Sad-Subotica građanima zapadno-bačkog okruga, koji su, kako je kazao, time dovedeni u neravnopravni položaj u odnosu na druge građane, "jer plaćaju harač bez ikakvog osnova".

Predsednica Skuptine Srbije Slavica Đukić-Dejanović razgovarala je sa novoimenovanim ambasadorom Kube u Beogradu Mersedes Martines Valdes o unapređenju saradnje parlamenata dve drave.

Valdes je rekla predsednici Skupštine da je u kubanskom parlamentu formirana Grupa prijateljstva sa Srbijom, koju čini šest poslanika.

Ambasadorka Kube je uputila poziv predsednici Skupštine Srbije da poseti Kubu.

Obrazlažući Predlog tog zakona ministar za dijasporu Srđan Srećković izjavio je u Skupštini Srbije da taj Zakon predstavlja suštinski zaokret u politici prema rasejanju jer će milioni naših ljudi širom sveta i u regionu dobiti priliku da se aktivnije uključe u dešavanja u Srbiji ali će i iz Srbije dobiti pravu podršku koja je dugo izostajala.

Ministar je dijasporu definisao kao ekonomsku i političku emigraciju koja je u različitim vremenskim fazama odlazila u inostranstvo, najčešće zbog pogrešne politike koja je dovodila do manjka demokratskih sloboda i loših uslova života.

Srećković je rekao da su Zakonom Srbi u regionu definisani kao autohtono stanovništvo koje na tim prostorima živi vekovima, a u nekim državama su bili ili su još konstitutivni narod.

"Dijasporu čine svi naši državljani i potomci naših državljana koji žive van granica naše zemlje, bez obzira na nacionalnu, versku, političku ili bilo koju drugu pripadnost i pripadnici srpskog naroda, iseljenici iz regiona i njihovi potomci", rekao je Srećković.

Srećković je obrazložio da se Srbi u regionu posebno spominju zato što Srbi u Banja Luci, Trebinju, Kninu, Temišvaru, Vukovaru, Nikšiću, Skadru ili Kumanovu nisu dijaspora, tamo žive vekovima i dali su značajan pečat u istorijskom razvoju čitavog Balkana, kao i zemalja u kojima danas žive.

"Noseća institucija nove politike biće Skupština dijaspore i Srba u regionu koja će biti simbol jedinstva države i naroda", kazao je Srećković i dodao da je donošenje Predloga zakona o dijaspori i Srbima u regionu važno zbog toga što su do sada zbog pogrešne politike ogromni politički, ekonomski, kulturni i lobistički potencijali rasejanja ostali neiskorišćeni.

Srećković je naveo da širom sveta živi između tri i četiri miliona ljudi iz Srbije koji svakoga dana doprinose poboljšanju imidža Srbije.

Ukazao je, međutim, da Srbija treba da se zamisli nad činjenicom da 40 odsto "naših ljudi" živi van granica zemlje i da više nikada ne sme da dozvoli da preovlada politika koja podstiče ljude da iz nje odlaze.

Zakonom je predviđeno formiranje Skupštine dijaspore i Srba u regionu koju čini 45 delegata dijaspore i Srba u regionu.

"Pored predsednika Vlade, resornih ministara, predstavnika Radio televizije Srbije, Privredne komore Srbije i Srpske pravoslavne crkve, kao počasni gost i simbol jedinstva, u radu Skupštine učestvovaće i predsednik Republike", dodao je Srećković.

Srećković je rekao da je predviđeno da Skupština formira više saveta, kao i donošenje Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

"Na čelu Saveta biće predsednik Republike Srbije čime jasno pokazujemo koliko nam je do ovog pitanja stalo, zatim predsednik Vlade, resorni ministri, predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine, predstavnik Srpske pravoslavne crkve, kao i komesar Komesarijata za izbeglice Republike Srbije", rekao je Srećković.

Ministar je istakao da svake godine po osnovu deviznih doznaka dijaspore u Srbiju uđe oko pet milijardi dolara, što čini između 14 i 15 procenata društvenog bruto proizvoda (DBP), po čemu je Srbija jedanaesta zemlja u svetu.

Kritika Predloga zakona o dijaspori i Srbima u regionu

Tokom rasprave o Predlogu zakona o dijaspori i Srbima u regionu poslanici opozicionih stranaka ukazali su na potrebu zakonskog regulisanja odnosa države prema sunarodnicima u rasejanju, ali su ocenili da predloženi akt to ne čini na adekvatan način, zbog čega parlament ne bi trebalo da ga usvoji.

Poslanici Demokratske stranke Srbije naveli su da je zakon o dijaspori potreban, ali da predloženi tekst nije pisan za nju, jer "ponižava i unižava srpsku dijasporu", pa zato ne bi trebalo da bude usvojen.

Radikali su istakli značaj donošenja zakona koji bi regulisao odnose matice i dijaspore, pre svega zbog velikog broja Srba koji žive u inostranstvu, a čiji su motivi odlaska u svet različiti.

Međutim, radikali kažu da predloženi akt ima nedostataka i najavljuju da će uložiti amandmane kako bi on bio poboljšan i na bolji način uredio odnose između matice i dijaspore.

Naprednjaci su istakli da je bitno što je Zakon stigao u skupštinsku proceduru, navodeći da će vreme pokazati koliko on treba da bude promenjen.

Poslanici Liberalno demokratske partije poručili su da Zakon, u tekstu u kome je predložen, nije potreban, jer je pun "unutrašnjih nelogičnosti".

LDP smatra da je kategorija dijaspore u predloženom tekstu neodređena, a samim tim i način na koji država uspostavlja odnose sa njom, a ključno pitanje, prema njima, jeste što pojam dijaspore obuhvata samo Srbe koji žive u inostranstvu, a ne sve državljane Srbije.

Završena rasprava o odlikovanjima

Skupština je prethodno završila načelnu raspravu o Predlogu zakona o odlikovanjima.

Obrazlažući Predlog zakona o odlikovanjima  Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević izjavio je da će usvajanje tog Zakona omogućiti nastavak prakse dodele odlikovanja kao moralnih priznanja koja potvrđuju i veličaju korisno delo za državu, podvig ili vrlinu.

Milosavljević je naveo da Zakon predviđa postojanje tri vrste odlikovanja - ordeni, medalje i spomenice.

Ordeni, u zavisnosti od vrste zasluge, kako je objasnio Milosavljević, mogu biti dodeljeni u vidu Ordena Republike Srbije, Ordena srpske zastave, Sretenjskog ordena, Ordena zasluga za državu, Ordena belog orla sa mačevima i Ordena zasluga za odbranu i bezbednost.

"Medalje koje mogu biti dodeljene su Medalja za hrabrost, Medalja za zasluge i Medalja zasluga za odbranu i bezbednost", naveo je Milosavljević i dodao da se "spomenice dodeljuju u cilju obeležavanja događaja koji su od velikog značaja za Srbiju".

Ministar trgovine i usluga je ukazao da odlikovanja zaslužnim građanima ukazom dodeljuje predsednik Srbije, po pravilu dva puta godišnje, u februaru i junu, uz mogućnost da to učini i van predviđnih termina.

Milosavljević je precizirao da nosioci odlikovanja mogu biti domaći i strani državljani, pravna lica i drugi subjekti, kao i međunarodne organizacije.

Dodao je da se predloženim rešenjem propisuju uslovi pod kojima domaći državljani mogu nositi odlikovanja strane države, za šta je neophodna prethodna saglasnost Ministarstva spoljnih poslova.

Milosavljević je ukazao da zakon ima 33 člana, koja na jednostvan, ali precizan način regulišu materiju odlikovanja i da je zakon urađen u skladu sa najvišim evropskim standardima.

Nastavak na RTS...