Izvor: Politika, 13.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupo plaćeni leci protiv Tita
Rehabilitovan Dušan Polić, čovek na koga komunizam nikad nije mogao da računa
POŽEGA – Požežanin Dušan Polić (78) dočekao je, prvi u užičkom kraju, sudsku rehabilitaciju, ovih dana u Okružnom sudu u Užicu proglašenu. Ideološki i politički kao mlad osuđen, zbog antikomunizma, danas kaže: "Bio sam i ostajem isti, ubeđenja ne menjam. Umreću ovakav, iz groba će moj antikomunizam zračiti."
Te 1949. godine, kad mu je komunistička vlast kao dvadesetogodišnjaku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sudila što je bio uključen u ilegalnu omladinsku organizaciju ravnogorskog pokreta (PROJ) propagirao protiv Titovog režima, letke u tadašnjem Titovom Užicu štampao i delio, za monarhiju se zalagao, na tom suđenju u završnoj reči je rekao: "Režite kuda hoćete, ne kajem se za svoj rad u ovoj organizaciji, a komunizam nikad ne treba na mene da računa." Presuda: četiri godine lišenja slobode sa prinudnim radom. Izdržao ju je u KPD Sremska Mitrovica, uz samo 300 grama proje dnevno i žestok svakodnevni rad ("samo me je moja mladost spasla da živu glavu iznesem, jer su u tom zemljokopu, uz torturu, 17 od nas 25 kosti tu ostavili", seća se).
Dušan Polić, rodom iz Rasne kod Požege, bio je dečak nezreo za pušku u vreme rata, a kad je rat završen učio je gimnaziju u Užicu. I tada već tačno znao šta hoće – ravnogorsku ideju, monarhiju i kralja – i šta neće – komunizam, koji je mrskim doživljavao. Učlanio se u ilegalni PROJ, od koga je tih poratnih dana, u ilegali, potom nastao Ravnogorski pokret slobode.– Moje zaduženje bile su agitacija i propaganda. pisao sam i letke umnožavao. posle završene gimnazije zaposlio se u Narodnu banku, koja je bila u zgradi sadašnjeg užičkog muzeja, da bi na bančinim mašinama tajno umnožavao te letke, kojima se pozivalo na rušenje komunističkog režima. Delili smo ih proverenim antikomunistima, po celom užičkom kraju, iz ruke u ruku – kazuje Dušan.
Tri godine tako se ilegalisalo, pa su jednom prilikom parolu na brdu "Živeo peti kongres" pretvorili u "Živeo kralj Petar drugi", da narod kad je pazarni dan to vidi, dok vlasti ne stignu da reaguju. Sa kraljevskom vladom u Londonu u vezi su bili, uz krajnju nameru da njih tridesetak mladih antikomunista iz Srbije kad dođe pogodan momenat kao komandosi podignu ustanak protiv režima. Kad je 1948. nastupila Rezolucija Informbiroa, činilo im se da je vreme da se zada odlučujući udarac režimu, jer su se komunisti među sobom posvađali. No, mladost i neiskustvo tih ravnogoraca su prenaglili, pa su kasnije otkriveni i uhapšeni.
Polića su tukli u užičkom zatvoru, lomili u nekom vlažnom podrumu, iz pištolja mu pucali iznad glave da ga zastraše. Nije se dao slomiti, njegova mržnja prema komunistima davala mu je snagu da istraje. Istraga, uz stalne batine i okove na nogama, trajala je sedam meseci. Usledilo je suđenje, pa kazna i oduzimanje građanskih i političkih prava na period od godinu dana po izlasku iz zatvora.
Godinama nije mogao u Požegi da se zaposli, bila je naredba da se nigde ne sme primiti na posao. – Smatrali su me robijašem. Šta ću, seo sam posle nekoliko godina i Titu napisao pismo, tražeći da me vrate u onu "slobodu" u Sremskoj Mitrovici sa 300 grama proje dnevno, jer u ovoj "slobodi" nemam ni za toliko. Smilovali su se, pa je požeškoj vlasti stiglo naređenje da me zaposli. Radio sam u građevinskom preduzeću sa manjom platom nego za druge, bez mogućnosti napredovanja. I to je trajalo decenijama, uvek sam hapšen kad je Tito dolazio u ovaj kraj, pa oslobađan kad bi on otišao – priča Dušan, napominjući da nikad pasoš, zbog svega ovoga, nisu hteli da mu izdaju.
Supruga mu Milica je dete borca poginulog na Kadinjači i svašta su Titovi političari radili da se ne uda za Dušana, ali je ona to ipak uradila, kako kaže, iz kaprica. Radeći u pošti, dugo je, mada prva na rang-listi za stan, od te pogodnosti odbijana, opet zbog Dušana, a i njihovo dvoje dece su osetili posledice očeve prošlosti. Sve se to, kažu Polići, vuklo i do najnovijeg vremena, kad je njihov zet 2000. godine konkurisao za posao u vojsci, ali su ga odbili, prethodno razmotrivši čime su se bavili i šta radili roditelji njegove supruge.
Šest decenija je Dušan svaki dan ustajao i legao kao narodni neprijatelj. Došla je ova godina, usvojen je Zakon o rehabilitaciji, pa je on u maju podneo zahtev užičkom sudu da bude rehabilitovan. Sud je utvrdio da je Polić osuđen iz političkih i ideoloških razloga, te da su ispunjeni uslovi za rehabilitaciju. U sudu mu je rečeno: presuda iz 1949. i kazna ovim činom su brisane. Sada ovaj antikomunista kaže da rehabilitacija za njega nema značaja ukoliko ne bude i obeštećenja, te da je sve ovo kasno došlo, ali da je korisno – i zbog njega i zbog porodice.
Branko Pejović
[objavljeno: 13.12.2006.]
.jpg)
