Izvor: Politika, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škole za teoriju, ali ne i praksu
Pre preduzimanja bilo kakvih konkretnih koraka država bi trebalo da odgovori na pitanje da li nam je neophodan obrazovni sistem koji će svake godine iznedriti nekoliko najsjajnijih "zvezda" ili bismo želeli da svake godine oko 80 odsto đaka stekne upotrebljivo znanje koje će im pomoći da se snađu u životu, kaže za "Politiku" docent Aleksandar Baucal, iz Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta, povodom rezultata koji su naši učenici postigli na "pisa" testu.
– Ukoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više volimo da u svakoj generaciji iškolujemo nekoliko najboljih od najboljih đaka kojima se dive vršnjaci iz celog sveta, onda nam rezultati "pisa" testa nisu preterano bitni. Ako želimo da većina naše dece kada izađe iz školske klupe u realnim životnim situacijama bude sposobna da upotrebi ono što je naučila onda bi trebalo da budemo zabrinuti zbog loših rezultata ovih testova – ističe Baucal.
Interesovanje javnosti za obrazovni sistem raste kada god se naši đaci vrate sa međunarodnih nadmetanja okićeni medaljama, ali i kada se objave rezultati međunarodnih istraživanja na kojima naši osnovci nisu pokazali preteranu snalažljivosti. Od stanja totalne nacionalne euforije i kovanja naših škola u zvezde dolazimo u totalno suprotno raspoloženje kada vidimo našu zemlju plasiranu na dnu lestvice, stavljenu u kategoriju slabije razvijenih svetskih država. Tada pokušavamo da preispitamo šta je dovelo do toga da naša deca, po upotrebljivom znanju koje imaju, spadaju među najnesposobnije na svetu.
Dobra strana našeg obrazovanja je što je ono akademsko, ali, kako kaže naš sagovornik, to je ujedno i njegova kočnica. Naši nastavni planovi i programi su orijentisani ka sticanju širokog spektra znanja i izučavanje nauke, a mnogo manje na primenu onoga što znamo u realnim situacijama. Đaci uglavnom ne mogu da prepoznaju u kojim situacijama mogu da primene ono što su naučili.
– Određeni testovi, konkretno "pisa", ne ispituju da li je neko spoznao određenu činjenicu već u kojoj meri je sposoban da reši realnu problemsku situaciju. Pri tom nije bitno da li je učenik neophodnu količinu veština i znanja stekao u školi ili van nje – smatra Baucal.
Neočekivano loši rezultati reflektuju naš obrazovni sistem, ali to ipak ne znači da je on loš, već da je drugačiji od sistema u većini razvijenijih zemalja. Može se reći da naši đaci trenutno stiču znanje radi znanja i da ne uče da bi jednog dana sve to na neki način upotrebili.
– To je još jedno pitanje kojim bi društvo trebalo da se pozabavi. Ukoliko želimo generacije sa širokim opštim znanjem onda smo na pravom putu. Ukoliko, pak, odlučimo da nam je korisnije da u školi decu pripremamo da se nose sa konkretnim problemima onda moramo da promenimo naš sistem – objašnjava ovaj stručnjak.
Za proces reforme neophodni su osavremenjeni i donekle rasterećeni nastavni planovi i programi, ali i obuka nastavnog osoblja za novi način rada. Takođe, postavlja se pitanje koliko su nastavnici motivisani za rad i da li imaju odgovarajuće uslove za nove načine rada.
U svakom slučaju, čarobnu formulu uspeha nemoguće je stvoriti za pet minuta. Za bilo kakve promene neophodna je analiza sadašnje situacije, a tek kada budemo znali šta bi trebalo da bude promenjeno u nastavnim planovima, udžbenicima ili u odnosu nastavnika prema poslu, možemo da osmislimo promene. Ovaj posao bi, ističe Baucal, trebalo da pokrene i koordinira država, u saradnji sa stručnjacima iz obrazovanja.
Ipak, prema mišljenju našeg sagovornika, ne bi trebalo da razmišljamo samo o tome koliko smo danas dobri ili loši, već na koji način da budemo bolji.
-----------------------------------------------------------
Lončar: Reforme bez očekivanih rezultata
Zoran Lončar, ministar prosvete, izjavio je da je očigledno da dosadašnje reforme obrazovanja u Srbiji nisu bile sveobuhvatne i održive na duži rok.
– Sagledavajući oblasti obrazovanja u toku šest meseci mog mandata, mogu da konstatujem da je neophodno na sistematičan način pristupiti reformi obrazovanja – kaže ministar.
Neophodni su donošenje nacionalne strategije za obrazovanje, promena zakonske regulative i povećavanje izdvajanja budžetskih sredstava za prosvetu, kako bi se obezbedio dugoročan razvoj jednog od najznačajnijih segmenata u razvoju države.
– Posebna pažnja trebalo bi da bude posvećena stvaranju pretpostavki za kvalitetno obrazovanje, pre svega, kroz povećanje funkcionalne pismenosti.
Neophodno je da rezultati obrazovnog procesa budu što bliži međunarodno prihvaćenim standardima – naglasio je Lončar.
[objavljeno: ]
