Izvor: Blic, 28.Maj.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škole u prirodi tanje roditeljske novčanike
ODŽACI - Škole u prirodi odavno nisu obavezne, ali nastavnici su uporni i uz svu odgovornost koju preuzimaju za bezbednost dece rado vode svoja odeljenja na Zlatibor, Zlatar, Divčibare... Uvek ima nekoliko roditelja koji to iz prve prihvataju, a onda počinju muke onih koji nemaju novca da njihovo dete „ne izostane”. Većina osnovnih škola u Bačkoj nije odustala od ove vrste ekskurzija.
Jedan dobrostojeći roditelj iz Odžaka kaže da je lepo da se deca druže i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da upoznaju svoju zemlju, ali je ružna strana priče da je za više od 30 odsto dece, odnosno njihovih roditelja to nedostižno. Dobar deo dece ide u škole u prirodi sa pozajmljenim novcem jer njihovi roditelji misle da ne treba da deca znaju da su oni postali siromašni.
- Izdvojio sam za dete 15 hiljadarki za odlazak u školu u prirodi na Divčibare. Za pripremu je otišlo najmanje dve do tri hiljade dinara i ode cela plata - kaže Željko Janjić, radnik iz Odžaka.
- Roditelji se zadužuju za škole u prirodi, pred šalterima banaka uvek su redovi onih koji traže da im se odobri minus na računu, a kako će to vratiti samo oni znaju” - kaže Milimir Gurović, vlasnik picerije u Odžacima. Njegova ćerka je bila sa školom na Zlataru u „poznatom hotelu gde su na lečenju srčani bolesnici”. Sedam dana koštalo je roditelje 14.000 dinara. On kaže da može da podnese te troškove jer radi kao i njegova supruga, ali mnogi roditelji zaista „odvajaju od usta” da bi i njihova deca mogla da se pohvale da su se provela na ekskurziji. On se pita zašto nastavnici vole da vode ekskurzije i „zašto preuzimaju toliki rizik”?
- Nekada su škole u prirodi imale opravdanje, jer su deca iz Vojvodine išla najdalje na Letenku na Fruškoj gori, spavali su u barakama, igrali se i obilazili šume i to je imalo smisla. Sad se ide u skupe hotele, a na deci hoće svi da zarade, i prevoznici, i ugostitelji. Nije najjasnije zašto i pored velike odgovornosti i rizika nastavnici ipak ne odustaju od ekskurzija i škola u prirodi - kaže nastavnik Milorad Trandafilović.
Nastavnica Marijana Ninić kaže da svako ko je išao na ekskurziju pamti ono što je pomalo bilo avantura i zabava i da ona to podržava i smatra korisnim. Dodaje da nikada nije razumela roditelje koji se naprežu finansijski preko mogućnosti pa kupuju sve nove stvari, daju im mobilne telefone, a oni se međusobno zivkaju u autobusu. - Već posle dva dana zovu mamu ili tatu za novu doplatu ako hoće da se čuju, ocenjuje Ninićeva.
Bela vrana na roditeljskom
- Zašto malo nastavnici ne razumeju tešku krizu u kojoj ekonomski propadaju porodice, ne mogu da održavaju svoje stanove i kuće i obnove kućne aparate? - pita se Predrag Obućina, čije je dvoje dece prošlo sve ekskurzije po želji profesora i učitelja, ali je vrlo često bio bela vrana na roditeljskim sastancima na kojima je ukazivao na ispraznosti i neorganizovanosti đačkih putovanja.
- Kod nas izgleda nešto mora biti izričito zabranjeno da bi se poštovalo - kaže ovaj roditelj koji dodaje da je pitao u Ministarstvu da li su obavezne škole u prirodi i da mu je odgovoreno da je „obavezna samo nastava”.
