Izvor: Večernje novosti, 08.Sep.2013, 11:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Škola daleko od života

NASTAVNIK daje znak za početak ispita i učenici uključuju svoje računare. Oni im ne služe samo da unesu svoje odgovore, već i da sve podatke koje ne znaju - potraže na internetu. Nezamisliva scena za srpske (a i mnoge druge) učionice, sasvim je normalna u danskim školama. U ovoj zemlji već četiri godine đaci na završnim nacionalnim ispitima (nalik našoj nesrećnoj maloj maturi) mogu da koriste „Gugl“, „Vikipediju“ i sve druge izvore koji su im dostupni na „mreži“. - Logika >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je da, ako odgovor može da se nađe za nekoliko sekundi na „Guglu“, onda to pitanje ne treba da bude na testu - objašnjava Srđan Verbić, rukovodilac centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. - Dok god se kritički odnosimo prema tako stečenim informacijama, internet je najefikasniji način da se do njih dođe. Nije suština znati samo ko i šta, nego je daleko važnije zašto, kako, i šta bi bilo da je bilo drugačije. Upitan zašto, po njegovom mišljenju, druge zemlje ne slede primer Danske gde je ovakav način testiranja i pristupa znanju dao dobre rezultate, tamošnji ministar obrazovanja rekao je da očekuje da će većina evropskih zemalja u narednih nekoliko godina uvesti sličan sistem.DA LI SU NAM POTREBNI UDŽBENICI? - IMA dosta autora udžbenika koji svoju pamet dokazuju ubacivanjem gomile nevažnih i nepotrebnih reči i podataka - kaže Vigor Majić. - Voleo bih da doživim da vidim jedan udžbenik za peti, šesti ili sedmi razred osnovne škole koji će imati manje od sedamdeset strana i gde će nastavne celine biti jednostavno i lako predstavljene. Čak sam slobodan da postavim pitanje da li su nam danas udžbenici uopšte potrebni. Barem na nivou srednje škole, da ne pominjem univerzitet gde su svakako suvišni, pa i kontraproduktvni, da ne kažem – opasni. Ako u nešto možemo da budemo sigurni, to je da Srbija neće, u skorije vreme, biti u toj grupi zemalja. Posle 2000. godine bilo je dosta manje ili više uspešnih promena u obrazovanju. Uvedeni su veronauka i građansko vaspitanje, neki predmeti su promenili nazive ili su prilagođeni današnjem vremenu. Najnoviji potez je eksperimentalno uvođenje seksualnog obrazovanja („zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju“) u deset vojvođanskih škola i najava novog ministra da bi sledeće godine to trebalo da postane redovan predmet za srednjoškolce. Ne može se, međutim, pobeći od utiska da sve promene nisu uspele da podignu kvalitet obrazovanja na viši nivo i da srpsko školstvo, uprkos svim promenama programa, nikako da uhvati korak sa savremenim društvom. Svedoče to i tradicionalno ispodprosečni rezultati PISA testova koji mere upravo ono što se naziva „funkcionalno znanje“. Ovi testovi zahtevaju da se teorijska znanja primene u konkretnim situacijama, a tu su naši đaci - „najtanji“. Pokazalo se tako da, iako solidno barataju matematičkim znanjima, imaju problem da, na primer, prebace novčani iznos iz jedne u drugu valutu. - Naš problem nije u tome što su školski programi anahroni. Sama ideja o tome da treba da postoji školski program je anahrona - kaže Srđan Verbić. - Nama je potrebno ono što se na Zapadu zove kurikulum. A koliko nam je taj pojam stran, dovoljno govori to što još nemamo odgovarajuću reč za njega. Suština je da ne treba da propisujemo šta se uči, već sa kakvim kompetencijama učenik treba da izađe iz škole. Ključne kompetencije su: znanje kako treba da učimo, da smo informatički pismeni, da primenjujemo znanja. To treba da bude rezultat školovanja, a ne enciklopedijsko znanje. Kada su ovog septembra seli u klupe, učenike u Češkoj sačekali su novi predmeti. Među njima su finansijska pismenost (kako da se raspolaže kućnim budžetom, ali i šta je onaj državni, kako da se nose sa kreditima i bankama), saobraćajno vaspitanje, ponašanje u slučaju prirodnih katastrofa... Danas u Srbiji imamo zastrašujuće veliki broj poginulih na drumovima i gotovo isto toliko zastrašujući broj onih koji praktično žive u dužničkom ropstvu. Da li su to problemi koji mogu da se reše boljim obrazovanjem? - Kontekst je presudan i zato ne sme biti samo kopiranja. To što je neki predmet dobar za đake u Češkoj, ne znači nužno da je odgovarajući i za naše učenike. Moramo da postavimo i pitanje da li nešto može da se savlada drugačije. U nekim zemljama saobraćajno obrazovanje je deo školskog sistema, čak i dozvola može tako da se dobije. Kod nas se ta znanja stiču na drugi način - kaže Verbić. SEKSUALNO OBRAZOVANJE VRŠNJAČKI odnosi, izražavanje osećanja, rešavanje problema koje donosi raskid... Ovo su teme kojima će se, izumeđu ostalog, baviti učenici na časovima seksualnog vaspitanja. Naravno, fokus će biti na problemima vezanim za neželjenu trudnoći i seksualno prenosive bolesti. Predavanja neće biti obavezna, ali ministar prosvete Tomislav Jovanović najavio je da će predmet već sledeće godine biti uveden u sve škole u Srbiji, a da će brzo postati obavezan. Mirjana Bogdanović, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, kaže da su danas učenicima potrebna i neka nova znanja i veštine, ali da nije, za svako od njih, potrebno uvoditi novi predmet. - Svakako da su u našoj školi prisutni predmeti i teme koje đake uče veštinama koje su im neophodne za život u modernom društvu - kaže Mirjana Bogdanović. - Nastavni planovi i programi se kontinuirano razvijaju i unapređuju. Naša sagovornica kaže da naučna i tehnička dostignuća, obično, nisu dovoljno brzo stizala do programa i udžbenika, ali da je sitacija danas bolja. Posebno u oblasti informatike i računarskih tehnologija. Jedan od onih koji, kako sam kaže, već decenijama ukazuju da su domaći nastavni sadržaji sve udaljeniji od realnog života i da se iz godine u godinu prosto prepisuju, jeste i Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice Petnica. - Među ostalim razlozima za takvu situaciju je i servilna namera autora školskih programa i udžbenika da se nikako ne zamere svojim univerzitetskim profesorima kod kojih su učili određene oblasti na predavanjima koja su i tada bila u zaostatku za naukom, tehnologijom i društvenim procesima - objašnjava Majić. - Kad god se pokretala inicijativa da se programi osveže praktičnim znanjima, nailazilo se na otpore, često iz formalnih razloga. „A u koji to predmet spada?“, pitali bi, ili: „Kakav profil nastavnika bi to trebalo da predaje?“ Jednostavno rečeno, škola je sve dalja od stvarnosti.

Nastavak na Večernje novosti...