Izvor: RTS, 16.Jun.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sklonite se u hlad!
Beograd je danas najtopliji grad u Evropi. Ekipe beogradske službe Hitne pomoći intervenisale oko 120 puta. Najčešće ukazivana pomoć ljudima koji su kolabirali i izgubili svest na ulici, ili u gradskom prevozu.
Zbog visoke temperature ekipe beogradske službe Hitne pomoći do 17 sati imala je oko 120 intervencija, a više od polovine bilo je na javnim mestima.
Portparol Hitne pomoći Nada Macura rekla je da vrućine najteže padnose hronični bolesnici, pa oni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << naročito moraju da se pridržavaju lekarskih saveta i redovno uzimaju propisanu terapiju.
Hronični bolesnici, pre svega srčani, koji boluju od hipertenzije, obavezno bi pre uzimanja prepisane terapije trebalo da izmere pritisak, pošto se može desiti da usled visoke spoljne temperature on bude na normali, ili blizu nje.
Preporučuje se da ovi bolesnici redovno prate stanje organizma i da, u slučaju blage hipertenzije, uzimaju manje doze prepisane terapije.
Macura savetuje da je na visokim temperaturama neophodno unositi što više tečnosti. "Uobičajne potrebe organizma su dva do dva i po litra tečnosti dnevno, kada su vrućine treba unositi više od toga", napomenula je Macura.
Macura preporučuje laganiju ishranu, i dodaje da jelovnik na visokim temperaturama treba da sadrži što više voća, povrća i ribe, a izbegavati tešku hranu i alkohol.
Svi oni koji zbog poslovnih ili drugih obaveza ipak moraju da budu na otvorenom, trebalo bi da što više borave u hladovini, da zaštite glavu kapom ili šeširom.
Macura podseća i da na temperaturama iznad 30 stepeni celzijusa garderoba treba da bude od prirodnih materijala, pamuka i lana.
Građani koji zaštitu od vrućine potraže na gradskim kupalištima ili rekama trebalo bi, posle kupanja ili osvežavanja u vodi, da izbegavaju direktnu izloženost suncu i borave što više u hladovini.
