Izvor: Glas javnosti, 07.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siti i gladni za švedskim stolom
U Rimu su se sastali svetski lideri jer svake večeri 850 miliona muškaraca, žena i dece ode na počinak praznog stomaka! Sanjaju koru hleba, a ne klimatske promene, visoke cene i opštu nestašicu hrane.
Lideri su debatovali o politikama, strategijama i programima koji bi popravili, čini se - nepopravljivo. Kao i većina „istorijskih skupova“ - ni ovaj nije doneo ništa novo.
Doduše, jesu identifikovani izazovi prehrambenoj sigurnosti, problemi proizvodnje i snabdevanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << potrebe miliona ljudi. Deklaracija naslovljena „Svetska prehrambena sigurnost i potrebne akcije“ sadrži političke strategije i programe premošćavanja jaza većine i manjine žitelja globusa. To je očekivani ishod, a da li će koji milion više svake noći sanjati koru hleba - uopšte nije dilema. Biće gladnih!
Otežavajuće okolnosti
U prva tri meseca 2008. godine cene hrane strahovito su porasle, najviše su u proteklih 30 godina, a u narednoj dekadi biće još više - prognoziraju OECD i FAO. Lek je razvoj poljoprivrede proizvodnje za koju je potreban novac, a oni kojima preliva nisu voljni da ga daju. „Vlade moraju da pospeše razvoj siromašnih država i ojačaju kupovnu moć najranjivijih potrošača hrane“, zaključuje Angel Gurija, generalni sekretar OECD-a.
UKOLIKO SE NIŠTA NE UČINI...
- Do 2025. godine, 1,8 milijardi ljudi živeće u regionima sa apsolutnim nedostatkom vode.
- Do 2030. godine, za 20 odsto će se smanjiti himalajski sneg i led, snabdevač azijske poljoprivrede
- Do 2080. godine, klimatske promene će prouzrokovati glad 75 odsto stanovništva Afrike, gubitak 75 miliona hektara plodnog tla saharske Afrike, pad poljoprivredne proizvodnje za odsto odsto u podsahari i četriri odsto u Aziji.
SRBIJA NIJE BILA PRISUTNA
Pod slovom „S“ na konferenciji je bilo sijaset država ali ne i Srbije. A bilo nam je tamo mesto, jer se okupio ceo svet. Ne bi imali bog zna šta da kažemo, jer hrane imamo, ali poskupljuje. Autor pamti jedan od Faovih samita sa kojeg je izveštavao pre četvrt veka. Umesto Srbije tamo je bila „velika Jugoslavija“, naši su pričali o proizvodnji i izvozu zdrave hrane (sećate se: „zdrava hrana je naša nafta“), od koje, naravno, nije bilo gotovo ništa. Ta „zdrava hrana“ zadržala se do danas, bar na rečima, jer je nigde nema, dobili smo genetski modifikovane kulture o kojima se javno ne priča (možda i ne sme), promovišu se biogoriva za koje će da „plate“ naše plodne oranice itd. A da smo bili u Rimu, pred 41 šefom država ili vlada, kao 182. prisutna država članica, mogli smo da podsetimo na to da su nam oteli plodna polja i vinograde Metohije, kosovske livade i njive... Bar da to kažemo, ako već o hrani nemamo šta!
Klimatske promene uzimaju maha, od država se očekuje da se adaptiraju, pa su od ključne važnosti energetske odluke. Poražavajuće je saznanje da su one u manjoj meri posledica prirodnih zakonomernosti, a više zasluga ljudi, koji sami čine život sve težim. O tome se na važnim mestima diskutuje, a i odlučuje, ali ne baš svrsishodno. Grupa G8 (najveći zagađivači okoline) samo je „razmotrila“ mere koje bi trebalo da se preduzmu (samit 2007). Evropska unija, lider „čistih“ energetskih tehnologija, samo promoviše procese „globalne ekonomije malih količina ugljenika“ - ali na svom tlu! O istom razmišlja i grupa BISCAM koju čine Brazil, Indija, Kina, Južna Afrika i Meksiko - džinovi populacije, a i ekonomske moći.
Proizvodnja etanola je utrostručena u proteklih sedam godina, a biće povećana za 200 odsto u narednih sedam leta (127 milijardi litara godišnje), dok će proizvodnja biodizela sa 11 otići na 24 milijardi litara. To će sigurno podići će cene žita i drugih prehrambenih potrebština.
Gladna Afrika
U Rimu je pitanje ogoljeno - da li biogorivo doprinosi klimatskim promenama, a daje jeftiniju energiju ili je to skuplje rešenje koje samo proždire plodno tlo? Svetska sirotinja ga smatra glavnim krivcem. Žestoko se odupro Brazil, najveći proizvođač etanola. Za SAD, krivac nije biogorivo, već su to povećana potrošnja hrane (?) i promena klime. Inače, nezavisni instituti baš te zemlje tvrde da je uvećana proizvodnja biogoriva uzrok smanjenja površina za prehrambene potrebe!
Najteže je u Africi. Nestašica i skupoća hrane stvaraju političke turbulencije, dok glad odnosi živote. U Etiopiji je strašno - haraju glad i suša, a hrane i vode niotkuda. Razvijeni insistiraju da Afrika prihvati genetski modifikovanu hranu. „Grinpis“ i „Prijatelji Zemlje“ upozorili su Afrikance da će postati zamorčad američkih biotehnoloških kompanija. Ali, prazan stomak samo „krči“, a ne odlučuje! Potvrđuje to predsednik Eritreje: „U mojoj zemlji 80 odsto ljudi zavisi od obrade sušnog i posnog tla. Kratkoročno smo pomogli snabdevanje cerealijama, ukinuli takse na uvoz goriva i žita, ali za dugoročne mere nemamo ni moći ni snage. A moj narod gladuje“....
Skup sitnih i gladnih nije sakupljao novac za hranu ovih drugih, već frazama političke podrške od kojih teško da će nekome biti bolje. I jedni i drugi pojeli su sve sa rimskog švedskog stola, ali nije ostalo ništa da se odnese gladnoj kući. Samit o hrani nije se ni bavio stvarnim problemima, jer bogati nisu hteli ni da ih dotaknu. Kao i obično!Jovan Nikolić
...znate onu "ko radi ne boji se gladi",...e iz toga sada je izvucena strategija neorobovlasnickoj Evropi,...ako necete da radite po nasem diktatu ,..cenama i manjku individualnih prava ,..onda cemo vas drzati bez hrane,...dok medijski reklamiramo da je kriza,..a hrana je poskupela jer NATO vojnicima Bush nema vise odakle da placa plate,...pa su se setili da produciraju krizu hrane i osiguraju lovu za nastavak rata.
Samo poljoprivreda ,i dugotrajne prehrambene sirovine mogu da spasu Srbiju u ovom trenutku,..a ako nasednete na Evropsko potrosacko poltronstvo..,...onda cete shvatiti da sve to
sto neki misle da je zapad ili bolja Evropa je nista drugo do jedna medijska bajka,..u kojoj
sto se ljudskih prava tice ,...je kronicno vampirsko zakonodavstvo ,...sa lepim osmehom i glasom,..a prljavim instinktom.
