Izvor: Politika, 12.Maj.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šišić: Žalim zbog poginulih u helikopteru

Raketa je pogodila hrvatski helikopter od čije eksplozije se zapalio rep letelice Evropske zajednice, tvrdi bivši pilot JNA

Major Emir Šišić, bivši pilot JNA, planira da o događaju zbog kojeg je osuđen u Hrvatskoj i Italiji, kao i o zatvorskim danima o kojima je vodio dnevnik, uskoro napiše knjigu. Dva dana po izlasku na uslovnu slobodu, u krugu svoje porodice u Novom Sadu, ugostio je novinare „Politike”. Šišić je osuđen zato što je 7. januara 1992. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iznad Hrvatske, upravljajući „migom 21”, oborio helikopter sa posmatračima Evropske zajednice, kada su poginula četiri Italijana i jedan Francuz.

– Grižu savesti zaista nemam. Izvršavao sam naređenja koja sam dobio. Lanac komandovanja je postojao, on je ispoštovan i završio se na meni. Žao mi je tih ljudi koji su nepotrebno poginuli – kaže ovaj pilot.

Šišić objašnjava da je u vazduhu video tri letelice, koje su se nalazile u crvenoj, zabranjenoj zoni.

– Treća letelica je postojala, znam to jer sam je video – kaže Šišić, obarajući tako tvrdnje da su na nebu bila samo dva helikoptera.

– Letelice sam uočio između Varaždina i Zagreba. Letele su veoma nisko u crvenoj, zabranjenoj zoni. Činjenica da je to bila maršruta kojom se obavljao šverc oružja ukazivala mi je na to da žele nešto da sakriju. Pitao sam komandu šta da radim, dobio sam naređenje koje sam izvršio. Prvo sam ispalio upozoravajuće granate iz avionskog topa, zatim sam lansirao rakete. Jedna je pogodila hrvatski helikopter, od čije se eksplozije zapalio rep letelice Evropske zajednice. Članovi posmatračke misije Evropske zajednice su poginuli od pada njihovog helikoptera. Zato su im odela na fotografijama bila čisto bela, nisu izgorela, što bi se desilo da sam pogodio njihov helikopter i da su poginuli u vazduhu od eksplozije – objašnjava Šišić.

Šišić je zbog ovog događaja u Hrvatskoj osuđen na 20 godina zatvora, posle čega su vlasti ove države za njim raspisale poternicu po kojoj je i uhapšen. Šišić kaže da je pre hapšenja na graničnom prelazu Horgoš putovao u Mađarsku više puta i da, sve do tog 9. maja 2001. godine, nije bilo problema.

– Nikada nisam zvanično obavešten o presudi u Hrvatskoj, niti o njihovoj poternici. Čitao sam nešto o tome u novinama. Neću da govorim čiji je to propust bio, niti da li ga je uopšte bilo – kaže penzionisani pilot.

Na dan kada je uhapšen, Šišić je išao po lekove u Segedin, sa prijateljem i suprugom Vesnom.

– U mađarskom zatvoru sam proveo 13 meseci. Dnevno sam 23 časa bio zaključan u ćeliji, tretirali su me kao teroristu, vezivali me na svakom koraku. Držali su me takoreći pod lancima i katancima. Supruga me je posećivala jednom mesečno, po jedan sat, viđali smo se kroz staklo. Nisam hteo da me kćerke vide pod takvim uslovima. Mnogo mi je pomogao zemljak Rade Janković, iz okoline Jagodine, koji je „pao” zbog neke krađe ili prevare, a u Budimpešti je živeo 20 godina. Olakšao mi je komunikaciju sa zatvorskom službom, jer oni ni engleski ni ruski nisu hteli da pričaju. Sve vreme je bio sa mnom u toj ćeliji. Ostali su se smenjivali, Mađari i Rumuni, ali Rade i ja smo tu nekako uvek ostajali zajedno – napominje pilot.

Šišić je zahvalan i pokojnom premijeru dr Zoranu Đinđiću, koji je sa Viktorom Orbanom, bivšim premijerom Mađarske, dogovorio da ne bude izručen Hrvatskoj. Očekivao je da će se vratiti u Srbiju.

– Pretpostavljam da su Hrvati, kada su saznali da me neće dobiti, javili Italijanima, koji su podneli zahtev za ekstradiciju. Do tada nije postojala italijanska poternica za mnom. Moja je sreća što sam predat Italiji, a ne Hrvatskoj – ocenjuje Šišić.

Nešto malo manje od godinu dana Šišić je proveo u zatvoru „Vogera”, između Đenove i Milana, na severu Italije, posle čega je bio u Rimu u zatvoru „Rebibija”.

– Prvih godinu i po dana u Italiji bilo je jako teško. Dane sam provodio sa najvećim italijanskim kriminalcima pod posebnim, „alta sikureca”, uslovima. Bili smo neprekidno pod ključem i svugde smo se kretali pod pratnjom. Prema meni su se odnosili kao da sam jedan od onih koji su se već tu nalazili, a tu su bili najveći trgovci droge, šefovi mafije, serijske ubice i teroristi „Crvenih brigada” – seća se Šišić. Ipak, sa njima nije imao nikakvih problema.

– Čuli su da sam pilot lovac i sve ih je interesovalo, gde sam leteo, kako, na kojoj visini, kojom brzinom – seća se Šišić ovih zatvorskih dana.

On kaže da mu je tada bilo teško da gleda druge zatvorenike sa prozora koji su išli na sportske terene, u pozorište, crkvu, a on nigde.

– Robija mi je postala lakša kada je tadašnji ministar pravde Vladan Batić kod svog italijanskog kolege izdejstvovao da pređem u blaži režim – objašnjava naš sagovornik.

U oktobru 2006. godine major Šišić je izručen Srbiji i do izlaska na uslovnu slobodu bio je u zatvoru u Sremskoj Mitrovici.

– U Mitrovici sam imao dobar tretman. Mnogi su mi pomagali da izdržim. Sve može da se izdrži, uz volju i znanje da imaš nekog ko te čeka – uverava nas pilot Šišić gledajući u suprugu Vesnu koja mu se pridružuje u razgovoru za „Politiku”.

– Bilo je dosta teških momenata. Sve prođe, pa onda čovek želi to da zaboravi. Morala sam da skupim snagu i da izdržim. Hrabrile smo se međusobno, dve kćerke i ja – kaže Vesna.

Izdržao je, kaže Šišić, sedam godina muke i pakla kakvog i najgorem neprijatelju ne bi poželeo, a posle svega prihvata da je žrtva politike.

– Kao što se kod mene u Bosni kaže, „tako mi grah pao”. Bilo pa prošlo. Napokon, posle sedam godina život ide dalje – sa uzdahom olakšanja kaže major Emir Šišić.

Danijela Vukosavljević

-------------------------------------------------------------

Izvinjenje italijanskog tužioca

– Prvostepeno suđenje je trajalo u dva navrata po najviše dva sata. Nisam imao osećaj da sam na sudu, mislio sam da sam u cirkusu, sudija Luizijana Filjolija je bila u helankama. Dovoljno je da kažem da nije imala strpljenja da sasluša odbranu, da je desetak minuta većala i izrekla doživotni zatvor. Suđenje je bilo čista formalnost. Drugostepeno suđenje je usledilo posle devet meseci. To je već bio sud i suđenje. Iako su svi očekivali oslobađajuću presudu, izrečena mi je kazna od 15 godina zatvora. Na kraju suđenja, javni tužilac mi je prišao, pružio mi ruku i rekao: „Izvini Šišiću” – kaže major.

Naš sagovornik smatra da bolje od ove presude nije u Italiji moglo da bude.

– U sudnici se iz prostorije za većanje iz usta glavnog sudije čulo: „Šišić mora biti osuđen” – objašnjava pilot.

---------------------------------------------------------------

Odbojkaške lopte Vanje Grbića

Šišić je zatvorske dane prvo prekraćivao uglavnom čitajući knjige, dok se kasnije intenzivno bavio sportom.

– Organizovali smo turnire u odbojci i moja ekipa je stalno pobeđivala. Proglašavali su me za najboljeg odbojkaša, samo medalju nisam dobijao. Vanja Grbić je čuo da igram odbojku u zatvoru i poslao mi preko ambasade dve odbojkaške lopte sa svojim potpisom – kaže Šišić, kojem je odbojka sport broj jedan.

[objavljeno: 13/05/2008.]

Nastavak na Politika...

Mondo: Šišić oborio hrvatski, a ne helikopter EZ

Blic: Šišić: Oborio sam hrvatski helikopter a ne letelicu EZ