Izvor: Southeast European Times, 20.Avg.2012, 22:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Širi se skandal sa Agrobankom
Neki analitičari smatraju da bi skandal sa Agrobankom mogao da postane ekvivalent hrvatske afere Sanader u Srbiji.
20/08/2012
Georgi Mitev Šantek za Southeast European Times iz Beograda -- 20.8.2012.
Istraga protiv beogradske Agrobanke mogla bi da dosegne do najviših političkiih i finansijskih ešalona u zemlji, ali analitičari kažu da obim finansijske štete tek treba da se ustanovi, posebno ako strani investitori te banke dobiju na međunarodnoj arbitraži.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />
Vlasti su zatvorile Agrobanku i uhapsile članove njenog Izvršnog odbora, nakon televizijskog intervjua sa direktorom odbora Dušanom Antonićem, u kojem je priznao da je dobio bonus od 600.000 evra, uprkos tome što je znao da izdaje kredite koji nisu mogli da budu vraćeni
Agrobanka je napravila gubitke koji su dostigli skoro 300 miliona evra u 2011. godini, ali analitičari kažu da ta afera dvostruko šteti Srbiji.
„Politički gledano, rejting upletenih osoba će pasti… ali nova vlada će nastaviti da progoni političke protivnike. Ekonomski gledano, to dokazuje da Srbija ima ogromnih problema i da se ne pridržava osnovnih principa tržišne ekonomije i vladavine zakona“, ukazuje Dejan Vuk Stanković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, u izjavi za SETimes.
Međutim, prva hapšenja počela su krajem maja, kada je Narodna banka Srbije ukinula Agrobanci dozvolu za rad nakon pet meseci prinudne uprave, kada njene rezerve nisu bile adekvatne za njen kreditni portfolio, uprkos tome što je bila solventna, izvestio je beogradski dnevnik Politika.
Narodna banka Srbije koristila je korporativne depozite, zajedno sa štednim depozitima, za osnivanje još jedne banke, pod nazivom Nova Agrobanka; izdavala je državne obveznice kako bi povećala kapital nove banke na 90 miliona evra, navode mediji.
Stara banka je bila opterećena neotplaćenim dugovima i potraživanjima za koja su analitičari rekli da nikada neće biti naplaćena.
„Korak koji je vlada preduzela u pogledu nove banke predstavlja državnu pljačku kakva do sada nije zabeležena. Ovo je najveći slučaj bankarske pronevere u novijoj istoriji finansijskog poslovanja, koji teško da može da se prikrije tim spektakularnim hapšenjem pojedinaca“, rekao je predstavnik investitora iz EU Ales Skobern.
Manjinski deoničari iz EU uložili su u Agrobanku 130 miliona evra.
Skobern kaže da su manjinski deoničari -- investicioni fondovi iz Austrije, Švedske i Slovenije -- inicirali dve nezavisne kontrole preko PriceWaterhouseCoopers-a, ali se predstavnici države nikada nisu pojavili.
Država duguje 20 odsto kapitala Agrobanke u svop akcijama iz starog duga iz Grupe Beogradske banke.
U Odboru Agrobanke sede dva predstavnika države, kao i zaposleni u državnim kompanijama Transnafta, Srbija šume i PKB Imes, dva dekana sa državnih fakulteta i jedan član Antikorupcijskog saveta Srbije.
„Narodna banka i vlada imaće ogroman problem ako manjinski deoničari dobiju na međunarodnoj arbitraži, što će biti šteta koja će se meriti u stotinama miliona dolara“, kaže bivši dikektor srpske Agencije za privatizaciju Branko Pavlović u izjavi SETimes-u.
„Slično tome, šest drugih banaka pod vladinom kontrolom ima gubitke u iznosu od oko 500 miliona evra. Takva situacija zahteva detaljnu, nepristrasnu i vrlo profesionalnu kontrolu... ili će čitav sistem doživeti kolaps“, kaže Pavlović.
Analitičari kažu da je javnost posebno uznemirena obimom upletenosti bivših članova vlade, njenih partnera i saradnika u rad Agrobanke.
Bivši premijer Mirko Cvetković bio je u Izvršnom odboru banke, dok su brojni biznismeni bliski Demokratskoj stranci dobijali kredite na vrhuncu svetske finansijske krize.
„Jedini odgovor [koji se tada nametao] bio je da, uprkos poslovnim rezultatima, ostvarenim uz pristanak ili po naređenju države i krugova oko vladajuće stranke, mali biznismeni i biznismeni bez političkog zaleđa ne mogu nikada da se nadaju da će im kredit biti odobren“, rekao je predstavnik Instituta za evropske studije Miroslav Prokopijević za SETimes.
Stanković tvrdi da posledice slučajeva državnih banaka tek treba da se vide, te da će one razjasniti pitanje političkog uticaja na ekonomiju.
„Političkog uplitanja će uvek biti, ali banke su sada opreznije pri izdavanju kredita“, kaže Stanković.
Nastavak na Southeast European Times...
