Izvor: NoviMagazin.rs, 23.Okt.2020, 11:14

Sindikat: Vlada je kriva za kršenje prava na suđenje u razumnom roku

Sindikat pravosuđa Srbije uputio je danas mandatarki Ani Brnabić otvoreno pismo u kojem je ocenjeno da je dovela građane u zabludu izjavom da se iz republičkog budžeta svake godine izdvaja 10 do 13 miliona evra za kazne za "suđenje u nerazumnom roku", i da toga ne bi bilo da je ona imala "uticaja na sudstvo".

Brnabić je izjavila i da će "prvi prioritet Vlade biti da zada udarac mafiji" ali da to ne zavisi samo od rada Vlade nego i od sudske vlasti, i kao primer navela to >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << da se iz republičkog budžeta izdvaja do 13 miliona evra za kazne zbog predugih sudskih procesa, a da toga ne bi bilo da ona ima uticaj na sudstvo koje je, inače, nezavisna grana vlasti.

Sindikat pravosuđa Srbije je povodom toga saopštio da "u pravosuđu ne rade ni hobotnice, ni stonoge", i da izjava Ane Brnabić navodi na zaključak da nije upoznata sa organizacijom i načinom rada pravosudnog sistema, a "pošto je nemoguće da je toliko neinformisana", da je krajnji zaključak da je u pitanju namera da se građani "dovedu u zabludu".

Kako se navodi u saopštenju "na drastično povećan priliv Vlada reaguje smanjenjem broja pravosudnog osoblja i zabranom zapošljavanja", čime "zatrpava pravosuđe", a jedan od načina za rešavanje ovog problema po Sindikatu pravosuđa Srbije je "da se pravosuđe izuzme od zabrane zapošljavanja".

"Da bi pravosudni sistem funkcionisao, osim zakona, potrebni su i određeni preduslovi za njegovo sprovođenje. Na primer, dovoljan broj zaposlenih, dovoljno prostora i finansija. Dakle, glavna prepreka za bolji učinak i delotvoran rad pravosuđa su propisi koje predlaže Vlada a usvaja Skupština", navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, na osnovu broja predmeta i izveštaja Vrhovnog kasacionog suda, srpski sudovi su od 2012. do kraja 2019. godine, rešili blizu 18 miliona predmeta, a samo prošle godine 2.531 sudija, zajedno sa 10.685 sudskog osoblja, rešili su 2.268.769 predmeta. U isto vreme, u 2019. godini, primljeno je novih 2.244.102 predmeta.

"Prema Izveštaju Vrhovnog kasacionog suda, tačno je da se realno povećanje novih predmeta odnosi i na nerazuman rok. Međutim, povećanje broja predmeta radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odnosi se na izvršenje pravnosnažih sudskih presuda protiv društvenih preduzeća, iz radnog odnosa, koje pravo je suspendovano Zakonom o privatizaciji, na šta sudovi nisu imali uticaj", navodi se u saopštenju.

Kako navodi Sindikat pravosuđa Srbije "povrede ljudskih prava činili su drugi organi a ne sudovi pa se ne mogu prihvatiti kritike da se enormna sredstva isplaćuju građanima zbog nerazumno dugog trajanja sudskih postupaka uzrokovanih neažurnošću sudova".

"Što se tiče 'udarca mafiji', ova Vlada, kao i prethodne, odlučno se, ali samo verbalno, bori protiv mafije, organizovanog i neorganizovanog kriminala. Bilo bi korektno da ste rekli da je i do sada pravosuđe zadavalo udarce mafiji, 'žestoko i brzopotezno', dakle, bez čekanja kada je bio u pitanju interes vlasti. Iz prethodnog i budućeg teksta jasno i nesumnjivo proizilazi da vas interes građana i zaštita njihovih prava nisu baš doticali", navodi se u pismu mandatarki.

Kako navodi Sindikat pravosuđa Srbije, kada je reč o srpskim tužilaštvima, u proteklih osam godina ona su imala blizu četiri miliona predmeta u radu, a "iz godine u godinu, broj krivičnih prijava se uvećavao, bez obzira na to što se u javnosti provlači priča da je stopa kriminaliteta smanjena".

"Uvođenje tužilačke istrage zahtevalo je i obezbeđivanje uslova za njeno nesmetano sprovođenje, pre svega dovoljan broj nosilaca javnotužilačke funkcije i dovoljan broj javnotužilačkog osoblja koje čine tužilački pomoćnici, državni službenici i nameštenici", piše u saopštenju sindikata.

Kako se navodi u saopštenju "nosilaca javnotužilačke funkcije (javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca) u Srbiji sada ima 700, s tim što navedenim izveštajima nisu obuhvaćene prijave iz borbe protiv nasilja u porodici, odnosno izrečene hitne mere".

"Tužilac nema mogućnosti da radi u punom kapacitetu jer nema uslove kao što su imale istražne sudije do 2013. godine. Istražne sudije radeći svoj posao, imale su svoj kabinet, svog zapisničara, referenta i stručnog saradnika, kao i mogućnost da svaki dan sprovode istragu. Tužioci nemaju obezbeđen kabinet kako bi svaki dan mogli da saslušavaju osumnjičene, ispituju svedoke i oštećene, kao i druge stranke u postupku", navodi se u saopštenju.

Sindikat pravosuđa Srbije navodi da "oni za to imaju jedan dan a ponekad dva dana u nedelji i tada im se obezbeđuje i daktilograf".

"Pored vođenja predistražnog postupka, tužioci diktiraju odluke, prisustvuju suđenjima, idu na uviđaj, dežuraju, po potrebi obavljaju i administrativne poslove. U svemu tome, kao i sudijama, pri radu su im od velike pomoći i nezamenljivi zapisničari-daktilografi. Iako neadekvatno plaćeni, oni imaju važnu ulogu za sveukupnu efikasnost javnog tužilaštva", navodi se u saopštenju.

Kako navodi Sindikat pravosuđa Srbije "prema Pravilniku o merilima za određivanje javnotužilačkog osoblja određeno je u osnovnim i višim tužilaštvima koja su najopterećenija da se na tri tužioca raspoređuje jedan zapisničar".

"U stvari, na jednog tužioca određeno je u proseku 1,8 pratećeg osoblja. U ovih 1,8 spada i upisničar, i zapisničar, i statističar, i dostavljač, i arhivar, i vozač, dakle uvedena tužilačka istraga od 2013. godine, kao i borba protiv nasilja u porodici od 2016. godine, zahteva angažovanje većeg broja javnotužilačkog osoblja, a pomenuti pravilnik nije menjan od 2009. godine", navodi sindikat.

Sindikat pravosuđa Srbije ocenio je da "na osnovu svega navedenog, sledi da stalni nedostatak sudskog i javnotužilačkog osoblja, kao i nosilaca pravosudnih funkcija, dovodi do toga da raste broj predmeta koji čeka i nikako da dočeka sudsku ili tužilačku odluku".

Nastavak na NoviMagazin.rs...