Izvor: NoviMagazin.rs, 27.Sep.2016, 17:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Simović: Ostajem pri iskazu datom tužilaštvu
Svedok na suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, Miloš Simović izjavio je danas u Specijalnom sudu da ostaje pri iskazu datom tužilaštvu, ali da ne želi da odgovara na dodatna pitanja zbog straha za bezbednost svoje porodice.
Miloš Simović je u iskazu datom u januaru 2014. godine naveo da je od Ulemeka čuo da je "Državna bezbednost po nalogu Markovića ubila Ćuruviju" i da je Ulemek od njega tražio da ubije Romića i Kuraka.
Simović, koji služi višegodišnju >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << kaznu za učešće u ubistvu premijera Zorana Đinđića i druge zločine u posebnom odeljenju zatvora Zabela, naveo je kao drugi razlog zbog kojeg neće da odgovara na pitanja to što je nezadovoljan radom tužilaštva za organizovani kriminal.
On je prethodno rekao da je krajem 2010. ili početkom 2011. godine zamenicima tužioca za organizovani kriminal preneo informacije koje zna u vezi sa ubistvom premijera Đinđića, i u vezi sa ubistvom Ćuruvije, ali da potom naredne tri godine ništa nije rađeno.
Simović je rekao da su tek u januaru 2014. predstavnici tužilaštva došli kod njega u Zabelu, kada im je izneo saznanja u vezi oba slučaja.
"Rekao sam im ko je naredio ubistvo Đinđića i oni znaju o kom političaru se radi, a oni su me pitali šta znam o ubistvu Ćuruvije", rekao je Simović.
On je dodao da je do saslušanja došlo 2014, neposredno pošto je prebačen u posebno odeljenje zatvora u Zabeli, i kada je na televiziji video konferenciju za novinare premijera Srbije Aleksandra Vučića koji je saopštio da će biti rasvetljeno ubistvo Ćuruvije. "Ja sam to doživeo kao da će on da rasvetli istinu o ubistvu Đinđića", rekao je Simović.
Simoivić je dodao da su posle nekoliko dana kod njega došli predstavnici Tužilaštva koji su mu preneli da sada postoji politička volja za otkrivanje ubistva novinara.
Miloš Simović je dodao i da su on i njegov brat Aleksandar (Simović), koji takođe služi višegodišnju kaznu u zatvoru Zabela dobijali pretnje, zbog toga što su svedočili u slučaju Ćuruvija.
Na pitanje predsedavajuće Sudskog veća Snežane Jovanović ko mu je i kako pretio, Simović je odgovorio da ne zna i da su pretnje stizale preko njegove porodice.
On je potom rekao da ostaje pri iskazu koji je dao u istrazi, dodavši da nije video nikoga da je izvršio ubistvo Ćuruvije.
"Sva moja saznanja su preko Milorada Ulemeka Legije i Dušana Spasojevića", rekao je Simović, koji je potom odbio da odgovara na pitanja tužilaštva, kao i odbrane okrivljenih i oštećenih.
Odbrana okrivljenih je oštro protestovala zbog tog stava.
Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. u Beogradu, ispred zgrade u kojoj je stanovao, a za njegovo ubistvo Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti tadašnjeg načelnika DB Radomira Markovića, ondašnjeg načelnika beogradskog centra DB Milana Radonjića i bivšeg glavnog inspektora Druge uprave DB Ratka Romića. Po optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Romić, koji je kao i Radonjić, uhapšen januara 2014.
Mediji su, u vreme kada je optužnica podignuta, navodili da je iskaz Ulemeka dat Tužilaštvu za organizovani kriminal 8. januara 2014. u požarevačkom zatvoru "Zabela" bio ključan za podizanje optužnice, hapšenje osumnjičenih i raspisivanje poternice za Kurakom.
