Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Mar.2010, 22:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Silajdžić otputovao u London zbog Ganića

BEOGRAD, LONDON, BANJALUKA - Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić otputovao je u London, kako bi pružio podršku ratnom članu Predsedništva BiH Ejupa Ganića, koga su vlasti Velike Britanije uhapsile zbog optužbi za ratne zločine za koje ga tereti pravosuđe Srbije, javila je Federalna televizija (FTV).

Silajdžić bi trebalo da ima susrete sa predstavnicima vlasti Velike Britanije, a ukoliko Ganić sutra ne bude pušten iz pritvora, sastaće se i sa njim.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Homen: Raspolažemo čvrstim dokazima

Srbija raspolaže čvrstim dokazima o učešću ratnog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Ejupa Ganića u napadu na kolonu JNA u Sarajevu 1992. godine, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen Tanjugu.

"Ministarstvo pravde je danas Velikoj Britaniji uputilo zvaničan zahtev za izručenje Ganića Srbiji zbog zločina u Dobrovoljačkoj ulici 1992. godine, kao i više stotina strana konkretnih dokaza koji jasno govore o učešću i o samom zločinu, kako Ganića, tako i drugih lica koja su učestvovala u tom događaju", precizirao je Homen.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je najvažnije da nijedno od lica osumnjičenih za ratne zločine ne izbegne pravdu, odnosno da budu odgovorni, naveo je Homen.

Ministarstvo pravde Srbije je saopštilo da je danas nadležnim organima Velike Britanije uputilo molbu za izručenje Ejupa Ganića.

Molba sa obimnom sudskom dokumentacijom upućena je Velikoj Britaniji radi predaje Ganića (64) Višem sudu u Beogradu u cilju dovršenja krivičnog postupka koji se protiv njega vodi u Srbiji.

Britanski sud odredio je da Srbija molbu za izručenje Ganića i prateću sudsku dokumentaciju treba da dostavi do 7. aprila.

Ganić je uhapšen 1. marta na aerodromu Hitrou u Londonu na osnovu poternice koju je za njim i još 18 osoba iz BiH, Srbija raspisala zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu, 3. maja 1992. godine.

Srpski pravosudni organi pokrenuli su istragu protiv Ganića decembra 2008. godine zbog sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno sporazumu o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.

Rešenjem o sprovođenju istrage, Ganiću se stavljaju na teret tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.

Dodik: Silajdžićev odlazak zloupotreba

Premijer Vlade Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je ranije danas da bi bošnjački član i predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić zloupotrebio svoju funkciju i poslao lošu poruku RS ako bi otputovao u Londonu da bi posetio Ejupa Ganića u pritvoru.

"Ako Silajdžić koristi funkciju člana Predsedništva BiH kako bi se uplitao u punovažni sudski postupak, onda govori o političkoj poruci koja ovde nije dobrodošla. Na taj način se vrši pritisak na pravosuđe, pre svega Velike Britanije, a i same britanske vlade da odustane od onoga što je sasvim legitimno i legalno, a to je sudski progon svih onih koji su osumnjičeni za učešće u ratnim zločinima", rekao je Dodik pre odlaska Silajdžić u london.

Dodik je ocenio da niko ko je bio u rukovodstvu u toku rata sa bilo koje strane ne treba da se oseća sigurnim da njegovo učešće u zločinima nije nedokazivo.

"Ne verujem da postoji velika ljubav između Silajdžića i Ganića, mislim da Silajdžić tu više brani sebe za nekoliko meseci, da mu se ista sudbina ne bi desila, jer i on je čovek koji je imao značajnu ulogu u rukovođenju i političkoj pripremi rata", rekao je Dodi

Zahtev za izručenje Ganića pogoršalo odnose BiH-Srbija

Lider Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihić ocenio je danas da je zahtev Srbije za ekstradiciju ratnog člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića uticalo na ponovno pogoršanje stanja kako unutar BiH, tako i odnosa na relaciji BiH - Srbija.

"Tokom rata na prostoru BiH je bilo zločina, ali za te zločine treba da odgovaraju neki drugi ljudi, a ne Ganić", rekao je Tihić u telefonskoj izjavi Tanjugu iz Sarajeva.

On podseća da je politički stav SDA da Ganić nije činio niti je zataškavao zločine i da veruje da će on biti pušten iz pritvora u Velikoj Britaniji i da neće biti isporučen Srbiji.

"Upravo sada kada smo se nadali da su neke stvari između BiH i Srbije krenule u dobrom pravcu, posebno nakon izjava predsednika Tadića da Srbija neće podržati cepanje BiH i najava o usvajanju rezolucije o Srebrenici, došao je ovaj zahtev za ekstradiciju Ganića", rekao je Tihić .

"Normalno je da odgovornost za sve ovo snosi i bosanskohercegovačko pravosuđe zato što nikada nije procesuiralo zločin u Dobrovoljačkoj jer, da je to urađeno, sada ne bilo problema koji prirodno ponovo opterećuju odnose naših dveju zemalja', rekao je Tihić.

On kaže da je pravosudnim organima BiH bilo potrebno "dosta i vremena i hrabrosti" da dođe do zaključenja Sporazuma o međunarodnoj pravnoj pomoći sa Srbijom i da sada, kada on postoji, predstavnici nadležnih ministarstava "treba da sednu I da se dogovore o ustupanju predmeta".

To je, smatra Tihić, jedini način na koji se mogu rešiti svi zločini, uključujući i onaj u Dobrovoljačkoj.

Prvi čovek SAD smatra da Srbija nije imala osnov za podnošenje ekstradicionog zahteva za Ganića jer sada postoji Sporazum o međunarodnoj pravnoj pomoći koji precizno propisuje proceduru mogućnosti ustupanja predmeta jedne države drugoj.

On tvrdi da ima informacije da je zahtev za ekstradiciju Ganića datiran još maja 2009. godine i kaže da želi da veruje da ona ne bi ni postojala da je taj sporazum potpisan ranije.

Tihić je rekao da je SDA pokrenula peticiju za oslobađanje Ganića, da će potpisi biti sakupljani do četvrtka, a onda će ih predate ambasadoru Velike Britanije u Sarajevu. Ganić je rođen u Srbiji, kod Novog Pazara.

U politiku je ušao kao član Predsedništva Stranke reformskih snaga BiH, u Predsedništvo BiH izabran je 1990. godine, a na početku rata (1992) bio je predsednik Kriznog štaba BiH.

Kao član Predsedništva BiH i potpredsednik Federacije BiH Ganić je 23. jula 1996. doputovao u prvu zvaničnu posetu SR Jugoslaviji posle rata, gde je razgovarao sa zvaničnicima SRJ i sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, na čiji poziv je i došao u Beograd.

Funkciju predsednika Federacije BiH obavljao je i od 28. decembra 1999. do 28. februara 2001.

Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte potvrdila je 3. juna 2004. da Tribunal u Hagu vodi istragu protiv Ejupa Ganića.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...