Izvor: Politika, 04.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sigurna kuća za ugrožene vrste
Subotica – Belih kanja, vrste ptica koje su se do pre dvadesetak godina mogle videti u centralnoj i južnoj Srbiji, danas ima jedino u zoološkim vrtovima. Zbog toga je Institut za biološka istraživanja u Beogradu pokrenuo program ponovnog nastanjivanja bele kanje u prirodu. Na osnovu njihove inicijative, "upoznali" su se bela kanja iz beogradskog i njen budući par iz palićkog zoo-vrta. Kako za "Politiku" objašnjava Gabor Mesaroš, biolog i stručni saradnik zoo-vrta na Paliću, ovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nesvakidašnje posredovanje prihvatile su i ptice. Proteklog leta za njih su volonteri zoo-vrta na Paliću sagradili prostranu kuću u drvetu, gde su ptice svile gnezdo. Posredstvom kamera, objašnjava Mesaroš, utvrđeno je da su imali dva jajeta u gnezdu, ali na žalost, ni iz jednog se nije izlegao ptić. Nadaju se da će dogodine biti bolje sreće.
– Ovo je jedinstven pokušaj, kada je u pitanju bilo koja ugrožena životinjska vrsta našeg podneblja. Ujedno, to je i pokušaj da vratimo dug prirodi. Uostalom, kanje, kao i druge vrste grabljivica, ne bi nestale sa naše teritorije da ih ljudi nisu uznemiravali – objašnjava Mesaroš.
Osim kanja, koje su se, iako mediteranske ptice odlično prilagodile, u palićkom zoo-vrtu dom je dobio i par orlova belorepana, grabljivica koje su takođe u izumiranju – ostalo ih je svega 20 do 30 parova na potesu duž Tise i Dunava.
Namera subotičkog zoo-vrta je da programom zaštite budu obuhvaćene ptice i životinjske vrste koje se nalaze u njihovom azilu, gde se smeštaju sve bolesne, povređene, ili one životinje koje su predmet nedozvoljene međunarodne trgovine.
Postojanje ovog azila obaveza je države po međunarodnim sporazumima, a Mesaroš dodaje i moralna obaveza ljudi. Sledeći potez bio bi da se u okviru ove zaštite omogući reprodukcija ugroženih životinjskih vrsta unutar zoo-vrtova, kao i njihovo kasnije vraćanje u prirodu. Trenutno su u zoo-vrtu smeštene dve divlje mačke donete iz okoline Vršca i Zrenjanina, sa teškim povredama koje su im ljudi naneli.
U Vojvodini je ostalo tek dvadesetak divljih mačaka, i Mesaroš smatra da je to još jedna od vrsta kojima treba kroz ovakve projekte pomoći da opstanu u prirodi.
[objavljeno: ]
