Izvor: B92, 03.Sep.2018, 07:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šetnja po Mesecu: Priča onih koji su tamo bili
Decenijama ljudska noga nije kročila na Mesec. Evo kako to izgleda prema rečima onih koji su tamo bili.
Poslednja misija SAD na Mesec, Apolo 17, krenula je nešto pre ponoći 7. decembra 1972. godine. Posada je na površini meseca provela tri dana, prikupljajući uzorke i vršeći eksperimente.
Iz Kine najavljuju da im je cilj da astronaute na Mesec pošalju do tridesetih godina 21. veka. U međuvremenu nijedan čovek decenijama nije hodao po Mesecu, tačnije od završetka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << misije Apolo 17.
Astronaut Alan Bin preminuo je u maju, što znači da su ostala samo četvorica živih astronauta koji mogu da opišu kako izgleda kročiti na površinu Zemljinog satelita.
Evo šta oni kažu:
Jedan od najvažnijih glasova u istoriji Amerike bio je zadužen za komuniciranje u svemirskoj letelici - ili CAPCOM - tokom misije Apolo 11 kada je Nil Armstrong postao prva osoba koja je šetala po Mesecu.
Rođen je u Severnoj Karoloni, a procenjuje se da je oko 600 miliona ljudi preko televizije njegov južnjački naglasak čulo kao glas misije.
"Ovde je grupa ljudi koji će uskoro poplaveti. Ponovo dišemo", čuvene su njegove reči nakon što je sletanje potvrđeno.
Nekoliko godina kasnije vodio je sopstvenu lunarnu misiju.
Gde sateliti umiru
Na Plutonu nađene dine od metana
Dokaz o "jezeru" tekuće vode na Marsu
"Da li biste voleli da idete na Mesec sa mnom", pitao je decu pre Apolo 16 misije 1972. godine.
Odgovorili su mi da bi veoma voleli pođu sa njim, pa je Djuk obećao da će poneti porodični portret.
"Uvek sam planirao da ga ostavim tamo", rekao je u intervjuu Biznis insajderu 2015. godine. "Kad sam ga ispustio, to je bilo samo da pokažem klincima da sam ga zaista ostavio na Mesecu".
Djuk je 1999. razgovarao sa Nasom o vožnji rovera po površini Meseca.
"Pravio sam fotografije i opisivao teren tamo gde smo išli. Automobil je bio neverovatan. Išao je na struju, sa pogonom na sva četiri točka i mogao je da se popne uz nagib od 25 stepeni".
"Gde god sam pogledao bila je površina Meseca. To je zaista bio impresivan prizor. Jedino za čime žalim u čitavoj misiji jeste što nismo napravili dovoljno fotografija na kojima su i ljudi".
Rođen u San Antoniju u Teksasu, Skot je bio u vazduhoplovstvu SAD pre nego što se 1963. pridružio Nasi.
Tri puta je leteo u svemir i kao komandant misije Apolo 15 bio je sedma osoba koja je šetala po Mesecu, prva koja je vozila po njemu i poslednji Amerikanac koji je sam leteo oko orbite Zemlje.
"Sećam se... Podigao sam ruku ka tački na kojoj je Zemlja bila na crnom nebu", napisao je u knjizi Dve strane Meseca.
"Podigao sam ruku, ispravio palac i tim jednim prstom prekrio čitavu planetu. Jedan mali potez i cela Zemlja je nestala", dodao je.
Skot kaže da ga često pitaju o vremenu koje je proveo na Mesecu i da li ga je to na neki način promenilo.
"Opisujem im veličanstvenost mesečevih planina, slojeve vulkanske lave ili lepotu kristala u kamenju".
"Samo bi slikar ili pesnik mogao da prikaže pravu lepotu svemira", dodaje on.
Rođen u Santa Riti u Nju Meksiku, Harison Šmit je imao nešto drugačije odrastanje od ostalih putnika na Mesec.
Kao geolog i naučnik nije služio u vazduhoplovstvu, već je bio astrogeolog. Prvo je obučavao astronaute tokom njihovih geološlih istraživanja, pre nego što je 1965. godine postao naučnik-astronaut.
U avgustu 1971. postao je deo poslednje misije - Apolo 17 - zamenivši Džoa Engla. Šmit je tako u decembru 1972. godine, uz komandanta Džina Kernana, sleteo na Mesec.
Ta posada Apola je napravila čuvenu Plavi kliker (The Blue Marble) fotografiju, kasnije jednu od najpoznatijih i najreprodukovanijih u istoriji.
U intervjuu za Nasu 2000. godine, Šmit je izjavio da je svetlost koja je padala na Mesec pravila neverovatne detalje.
"Mogao si da vidiš oblike vrlo jasno. Imao sam priliku da vidim tu neverovatnu dolinu u kojoj smo bili, dolinu dublju od Velikog kanjona... Planine visoke oko 2.000 metara sa obe strane, dugačke 56 i široke oko šest kilometara".
Šmit je rekao da je jedna od najtežih stvari na koje se na Mesecu treba navići jeste - crnina.
"Najveći problem koji fotografi imaju u pravljenju fotografija iz svemira je kako da odštampaju apsolutnu crnu. Ti slajdovi koje prikažete će uvek imati malo plave pozadi, jednostavno nije moguće dobiti taj kontrast koji smo mi imali na Mesecu. Nebo je bilo crno".
Rođen u Nju Džersiju, Oldrin je postao astronaut 1963. i šest godina kasnije bio je deo misije Apolo 11 - prve koja je poslala astronaute na Mesec.
Deo misije je bio Nilom Armstrongom, koji je napravio prve korake na Mesecu, da bi isto učinio i Oldrin, samo nekoliko minuta kasnije.
Njih dvojica su zajedno na površini Meseca proveli 21 sat i 36 minuta.
Njihova letelica sletela je u oblasti nazvanoj More spokojstva (Mare Tranquillitatis, Sea of Tranquility).
Fotografije Oldrina kako silazi sa letelice kojom je pilotirao i šeta po površini Meseca, a koje je Armstrong napravio, među najpoznatijima su na svetu.
Oldrin je 1998. površinu Meseca opisao rekavši da je "prekrivena finim tamno-sivim prahom poput prašine, sa nizom kamenčića i kamenja
Oldrin je beztežinsko stanje opisao kao "jedan od najzabavnijih, najizazovnijih iskustava letova u svemiru".
"Možda nije daleko od tramboline, ali bez odbacivanja o pod i nestabilnosti", rekao je.
Nakon svog puta na Mesec Oldrin je više puta isticao: "Jednog dana poslaćemo neke ljude na površinu Marsa". ".
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
