Izvor: Blic, 18.Sep.2009, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Semafori podešeni za vozače
Osim „semafora Useina Bolta" kod Tašmajdanskog parka (o kome smo pisali juče), zeleno kratko traje i na zebrama u Ustaničkoj i Gandijevoj ulici ali i u Bulevaru kralja Aleksandra kod zgrade tehničkih fakulteta.
- Ne stignem ni do pola prelaza a već mi je crveno i onda u strahu gledam kad će ona gomila automobila koja stoji na semaforu da krene. Obično od polovine ulice potrčim jer nikad ne znam ko je za volanom i šta će mu pasti na pamet – priča studentkinja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ana Spasić.
Stručnjaci će reći da kratko zeleno svetlo na semaforima za pešake pre svega pospešuje protočnost vozila u saobraćaju. Međutim, činjenica da u Beogradu ima mnogo automobila i da su gužve prevelike ne sme da bude važnija od bezbednosti pešaka. Koliko tačno ima mesta u gradu gde je neizvodljivo propisno preći ulicu (dok traje zeleno svetlo), može samo da se nagađa. Klasični primeri ove pojave pokazuju da su takvi pešački prelazi u blizini škola, pa nije teško zaključiti da su deca najugroženija.
Osnovna škola „Desanka Maksimović" u Ustaničkoj ulici prošle godine je proglašena kao najugroženija kad je reč o bezbednosti njenih učenika. Jedan od razloga je i problematični pešački prelaz preko prometne Ustaničke ulice, gde zeleno svetlo na semaforu traje svega desetak sekundi.
- Jako je kratak interval trajanja zelenog svetla i gotovo je nemoguće za to vreme stići na drugu stranu ulice, pogotovo kad su u pitanju prvaci koji se sporije kreću. Izlazili su ljudi iz Sekretarijata za saobraćaj na teren, apelovali smo na njih, ali do danas nije postavljena pasarela, nije sužena ulica, nije postavljen ležeći policajac, nije produženo zeleno svetlo na semaforu, praktično nikakvo rešenje nije doneto – kaže Katarina Stjepanović direktorka OŠ „Desanka Maksimović.
Gotovo istovetna situacija dešava se u Gandijevoj ulici u Novom Beogradu u kojoj se nalazi OŠ „Mladost". Deca iz ove škole najčešće prelaze ulicu na pešačkom prelazu koji se nalazi otprilike u visini uličnog broja 24. Malo je reći da su roditelji čija deca pohađaju tu školu zabrinuti, jer se mališani ionako sporo kreću sa teškim đačkim torbama, pa taj pešački prelaz ne mogu da prođu dok je uključeno zeleno. Čini se da je ovaj problem prepoznala i policija, pa na ovoj raskrsnici s vremena na vreme stoji jedan policajac koji pomaže deci da pređu ulicu.
- To je prvi pešački prelaz od skretanja iz Jurija Gagarina odakle nailazi mnogo automobila i autobusa. Na tom mestu početkom školske godine stoji policajac, ali pomoć policije obično traje svega mesec dana. Zeleno svetlo na semaforu je prekratko, deca ne stižu da pređu ulicu, a i nama starijima je to jednostavno neizvodljivo. Zeleno traje taman toliko da se dođe do ostrva na sredini ulice – priča Jelena Maksimović, majka čije dete ide u OŠ „Mladost".
Raskrsnica ima „dušu"
Prilikom projektovanja semafora i njihovog postavljanja na određenim raskrsnicama, obično se u obzir uzima najniža brzina kretanja pešaka, ali ne postoji univerzalno pravilo po kome se semafori postavljaju.
- Semafore mora da projektuje onaj ko određeno mesto u gradu poznaje u dušu, ko je boravio na tom mestu dovoljno da bi do detalja upoznao raskrsnicu. Često se podaci fingiraju da bi se projekti što pre završavali, a takav rad obično ne daje dobre rezultate – priča saobraćajni inženjer Vladimir Simidžija.
.jpg)
