Izvor: RTS, 25.Nov.2011, 23:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selo rezervna varijanta života
U drugoj polovini 20. veka u Srbiji je osam miliona ljudi prešlo da živi iz sela u gradove, što je tri puta brže od migracija u razvijenim zemljama. Samo bi pametno ulaganje u sela ova područja vratilo u život.
Poslednji popis stanovništva pokazao je da je u Srbiji nestalo nekoliko stotina sela, a u mnogima nema stanovnika mlađeg od šezdeset godina. Demografe ove brojke nisu iznenadile jer to je, kažu, rezultat dugotrajnih trendova pada nataliteta i iseljavanja iz sela >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u gradove, a sistemskog rešenja za ove probleme nema.
"Na žalost nije urađeno ništa konkretno. Postojale su razne strategije, i danas se usvajaju, ali u praksi se malo toga zaista ostvaruje. Demografi već dvadeset godina ukazuju na ovaj problem a sada je već prilično kasno jer su u opasnosti ne samo sela već i varošice", rekao je demograf Vladimir Nikitović gostujući u emisiji Oko.
Istraživanje Zavoda za sociologiju sela pokazalo je da od 4.600 sela u Srbiji svako četvrto nestaje. Računica kaže da će za 25 godina nestati 1.200 sela, što će imati drastične ekonomske posledice.
"Nama nestaju sela u pograničnim područjima a sa tim selima nama nestaje i Srbije. Jer ako ne bude sela neće biti ni naroda ni života tamo", upozorio je Branislav Gulan iz Privredne komore Srbije.
"Sela nestaju jer je ranije bilo bolje u gradu živeti siromašno kao portir nego u selu biti bogat. Devojke nisu htele da se udaju za bogate seljake već su odlazile pa danas samo u selima imamo stotine hiljada samaca, a sela su zapuštena i devastirana", objašnjava Gulan.
Život na selu nije lak i postaje sve teži, pa je razumljivo zašto se sve manje mladih odlučuje na život van gradova. Selima pre svega fali infrasturktura koja bi svakodnevnicu činila lakšom. Struju, vodu i telefon još nemaju sva mesta u Srbiji.
Razlog je što se nikada nije desila prava tranzicija ka modernom selu, kaže Vladimir Nikitović.
"Imamo sistem zadruge koji nije našao svoje utemeljenje u modernom selu a nemamo ni podsticaj države koja bi usmerila selo kuda da ide. Ljudi čekaju odgovor koga nema, pa zato u 21. veku još imamo egzistecijalne probleme", naveo je Nikitović.
Odbor za selo, nedavno osnovan pri SANU, trebalo bi da se bavi oživljavanjem sela. To bi se najpre moglo postići globalnom preraspodela ulaganja, smatra Radoš Bajić, član tog odbora.
"Seljaci su najurednije platiše računa i poreza. Državi daju sve što ona od njih očekuje a sada je došao trenutak da država shvati da time što imamo moramo intervenisati ka seljaku", rekao je Bajić.
Jedna od dobrih mera za početak jeste akcija zapošljavanja agronoma, smatraju sagovornici Oka, ali potrebno je pre svega obezbediti opstanak seoskog stanovništva.
Stručljaci se slažu da bi agrarni budžet, stabilno tržište za poljoprivredne proizvode i povoljni krediti mnoge naveli da ne napuštaju svoja imanja.
