Izvor: Blic, 11.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seli se i spasi svoju porodicu
Seli se i spasi svoju porodicu
PRIŠTINA - Porodici Dragija Đorđevića iz Gornje Brnjice kod Prištine zaprećeno je da će biti likvidirana ukoliko se za desetak dana ne iseli. Komšija Albanac, čije ime Đorđevići ne smeju pominjati, došao je na vrata i preneo im poruku: 'Došao sam da te molim - seli se za Srbiju, spasi porodicu, neki ljudi hoće da te ubiju. Sve su dogovorili. Morao sam da ti kažem zbog tvoja deca. Bolje da ideš', prenosi reči Dragi, naglašavajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da komšiji duguje večnu zahvalnost.
- Ne znam šta da radim. Kfor je prihvatio da izvesno vreme ispred kuće noću stražari. Tokom dana to je obaveza Kosovske policije, ali, nažalost, po njihovoj proceni pretnja mora biti očigledna, zbog čega ne prilaze kući, a kamoli da nas obezbeđuju - kaže Dragi, objašnjavajući da je sve počelo 3. oktobra, kada su mu kriminalci obili kuću.
- Ukrali su mi automobil, više mašina i namirnice iz pomoćne zgrade. Policija je procenila da je u pitanju vrednost od 5.000 evra. To me ne brine, ali me plaši poruka: 'Dolazimo ponovo'. Nisam smeo da izađem iako sam primetio kradljivce. Poučen iskustvom znao sam ću biti ubijen ukoliko reagujem - veli Dragi, koga muči nedoumica ostati i rizikovati život sina Nenada i ćerke Gordane ili bežati u Srbiju.
Đorđević je predsednik sela. Uspeo je, kako kaže, da meštane zadrži, izuzev dve porodice koje su morale da pobegnu juna 1999. godine, i da zaustavi prodaju srpskih imanja.
- Svestan sam da bi mojim odlaskom krenulo selo, a to je očigledno i u pozadini pretnji i napada na moju porodicu - kaže on, prisećajući se 1999. godine, kada je zajedno sa Ljubinkom Cvejićem i Slavoljubom Gigićem, dok je sedeo ispred svoje kuće, ranjen. Strah me je jer albanski ekstremisti dugo ne prete - kaže on.
Njegova supruga Slađana dodaje da svakodnevno moli supruga da beže, da se ne igraju životima, posebno dece koja svakodnevno od Gornje Brnjice do Gračanice u školu putuju kombi-busem Kfora.
- Stražarimo po celu noć. Deca spavaju u potkrovlju, a i suprug i ja na smenu na kapiji. Vojnici neće moći dugo da nas čuvaju jer su, kažu, dobili naredbu da ubuduće nema pojedinačnih obezbeđenja. Ako oni odu, nama života ovde više nema - kaže Slađana.
U Gornjoj Brnjici u potpunoj izolaciji na putu Priština-Podujevo živi 30 srpskih porodica sa oko 70 članova. U centru sela o trošku UNHCR-a i Crvenog krsta Srbije pod šatorima žive po četiri porodice Đorđević. One su proterane iz Gornje Mahale. Kuće su samo kilometar dalje, ali u njih od 1999. godine nisu ušli, niti im zbog bezbednosti Kosovska policija dozvoljava da zemlju obrađuju, ali su ipak odlučili da ostaju svi ili da se svi do jednog isele.
Nedeljko Zejak
