Izvor: Blic, 22.Jul.2012, 20:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sedam milijardi evra dugova ne može biti nikada naplaćeno

Zbog sve težeg stanja u privredi i većeg deficita u budžetu, procenjuje se da najmanje sedam milijardi evra međusobnih dugovanja države, privrede, socijalnih fondova i banaka nikada ne može biti naplaćeno. Da dugovi ne bi dalje rasli, država mora da smanji potrošnju, skrati rokove plaćanja i učini efikasnijom naplatu preko suda, ocenjuju stručnjaci.

Prvo se nedavno oglasila Poreska uprava da će otpisati oko tri miliona evra duga za porez firmama za koje je izvesno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da nisu u stanju da ih izmire.

Zatim je Savet guvernera Narodne banke Srbije naložio rukovodstvu NBS da pripremi detaljnu analizu nenaplativih i teško naplativih pozajmica u bankarskom sistemu Srbije. Imajući u vidu da je svaka četvrta pozajmica prema bankama rizična, može se reći da bar osmina nikada neće biti naplaćena. Ako privreda Srbije ukupno duguje domaćim bankama i kroz direktno zaduživanje u inostranstvu oko 20 milijardi evra, to bi značilo da oko 2,5 milijardi evra bankama nikada neće biti vraćeno.

Dug neprivatizovanih preduzeća prema državi i javnim predzećima iznosi oko 1,5 milijardi evra, za koji je, prema procenama ekonomista, gotovo izvesno da nikada neće biti izmiren, jer ova preduzeća uglavnom i preživljavaju zahvaljujući subvencijama države, pa time samo dodatno opterećuju budžet.

- Sve će se to otpisati jednoga dana kada te firme odu u stečaj ili će država u nekima od njih konvertovati potraživanja u ulog. Međutim, rešavanje statusa ovih firmi zahteva oštre rezove, pa se ne mogu očekivati odluke preko noći - kaže za „Blic“ ekonomista Boško Mijatović.

Nenaplaćena potraživanja 360 milijardi dinara duga poreskih dužnika prema Poreskoj upravi 91 milijarda dinara duga za struju preko 20 milijardi dinara za grejanje 4 milijarde dinara duguje oko 30 gradova, mimo Beograda, za komunalne usluge 13 milijardi dinara duguje Fond zdravstva apotekama 11,34 milijarde dinara dug zdravstvenih ustanova za potrošene lekove proizvođačima, mimo ugovora koji imaju sa RFZO 1,5 milijardi evra neprivatizovana preduzeća duguju državi i javnim preduzećima

U poslednjih nekoliko godina, dugovi su se nagomilali i u zdravstvu, a država je u martu priznala da ukupan dug prema farmaceutskoj industriji iznosi preko 30 milijardi dinara, što je pokušala da umanji otpisom 40 odsto dela potraživanja, ali su to farmaceutske kompanije odbile.

- Svi svima duguju, država Fondu, Fond apotekarskim ustanovama koje duguju veledrogerijama, a one duguju proizvođačima i uvoznicima - objašnjava za „Blic“ Dragomir Marisavljević, predsednik Grupacije domaćih proizvođača lekova u Privrednoj komori Srbije. On dodaje da rokovi plaćanja u ovom lancu dostižu od 350 do 400 dana, a pre početka krize bili su dosta kraći.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da treba očekivati da država izmiri svoj dug prema zdravstvu samo ako bi se nešto krupno desilo, pa se privredni tokovi preokrenuli u pozitivnom smeru.

Prosečni rokovi naplate po mesecima

Septembar 2011. Decembar 2011. Mart 2012. Jun 2012.

129 dana 127 dana 131 dan 134 dana

izvor: Unija poslodavaca Srbije

- Trenutno ne vidim indicije takvih promena, počev od personalnog sastava buduće vlade - kategoričan je Madžar.

U junu je dug za struju iznosio oko 91 milijarde dinara, pri čemu je obaveza građana i privrede otprilike pola-pola. Milan Mirosavljević, direktor za odnose sa javnošću u Elektroprivredi Srbije, kaže za „Blic“ da je nemoguće utvrditi koliko je ovih potraživanja nenaplativo jer to zavisi od sudskih epiloga.

- Ne smemo dozvoliti da ih imamo, zato potrošače moramo utužiti da potraživanja ne bi zastarela, a tek onda se u sudskom postupku utvrđuje da li postoji neki drugi način za naplatu - kaže Mirosavljević za „Blic“.

Ekonomisti procenjuju da je rešenje u tome da država smanji javnu potrošnju, zaštiti ugovorne odnose u privredi kao celini i omogući kraće i efikasnije sudske procese.

Miroslav Miletić, generalni direktor „Bambija“, kaže da je najveći problem taj što u Srbiji postoji različita primena propisa za razne subjekte, koji u skladu s tim i izmiruju svoja dugovanja, jer jedni aršini važe za mala i srednja preduzeća, a drugi za „velike igrače“.

Dugovi komunalcima

Lazar Krnjeta iz Poslovnog udruženja komunalnih preduzeća procenjuje da je oko dve trećine potraživanja ovih preduzeća nenaplativo.

- Prema našoj anketi sprovedenoj u oko 30 gradova, izuzev Beograda, komunalnim preduzećima se do kraja protekle godine dugovalo oko četiri milijarde dinara, što bi značilo da je na nivou zemlje taj iznos nekoliko puta veći - kaže Krnjeta za „Blic“.

Povezane vesti: Za Razvojnu banku novi dug od milijardu evra Firme duguju 10 milijardi evra bankama u Srbiji Srpska privreda vraća najskuplje kredite u regionu Kosovo podržava glasanje dvojnih državljana Alavošću do bankrota: Srpski biznismeni koji duguju milione bankama

Nastavak na Blic...

Kamatica.com: Sedam mlrd. evra dugova neće biti naplaćeno