Izvor: Politika, 03.Maj.2011, 13:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje karika budućnosti
Publika je imala priliku da vidi živu, muzikom potkrepljenu priču, o ljudima koji su, ili misle da su, preživeli strahote rata u Bosni i Hercegovini
Prosečni život muškarca sa prostora bivše Jugoslavije, u vremenu posle rata, traje koliko i 14 svetskih prvenstava u fudbalu – uverljiva je računica kojom su „baratali” glumci na sceni „Ljuba Tadić” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Publika je imala priliku da vidi živu, muzikom potkrepljenu priču, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o ljudima koji su, ili misle da su, preživeli strahote rata u Bosni i Hercegovini.
Predstava „Sarajevska pozorišna komedija” Peđe Kojovića u režiji Gorčina Stojanovića, govori o onima koji deceniju i po posle završetka krvavih sukoba još uvek pokušavaju da shvate šta im se, zašto i kako dogodilo, ali i ko je prvi započeo vatreno kolo.
Priča je jednostavna i odmotava se tako što glumci različitih nacionalnosti, političkih ubeđenja i godina starosti, u jednom malom sarajevskom teatru uvežbavaju pozorišnu predstavu o ratnoj sudbini koja je snašla sela – Musliće i Srbinje. Komad su naručili i platili predstavnici Međunarodne zajednice u okviru Kulturno-umetničkog projekta „Umetnost za mir, sreću...”
Cilj projekta je da prikaže kako je zajednički život i pomirenje među dojučerašnjim neprijateljima moguć i da ima nade za mirnu i zajedničku budućnost u Bosni i Hercegovini.
Glumci koji učestvuju u projektu u sebi nose frustracije i psihološke rane koje se provlače kroz društveni sistem. Ipak, likovi koje „nose” glumci pokazuju moralnu snagu da svojim delima ili manama pogledaju pravo u oči. Oni su spremni da priznaju greške i zatraže opraštanje.
Otuda i poruka da se uvek i pored svega govori o onome što se preživelo. U glumačkoj ekipa koja se bavila problemom sećanja i govorenja koje je početak i kraj svih naših moći kao i o sećanju koje je važna karika budućnosti bili su – Aleksandar Saksan, Ermin Sijamija, Sabina Bambur, Aldin Omerović, Maja Izetbegović, Irma Alimanović, Muhamed Hadžović. Za kostimografiju je bila zadužena Lena Stefanović.
U predstavi su prikazane i fotografije iz prve polovine osamdesetih godina prošlog veka koje govore o jednom drugačijem životu, kao i scene iz filmova „Theme 1”, i „Žuto zeleno” Ivice Matića, a čula se i poezija Peđe Kojovića, muzika grupe „Kongres”, Lene Lovič i Kemala Montena. Predstava je prikazana u okviru manifestacije „Dani Sarajeva”.
A. K.
objavljeno: 02.05.2011.
