Izvor: Blic, 15.Sep.2011, 03:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Satnica u odboru 100 maraka

BANJALUKA - Vlada Republike Srpske ni nakon pola godine nije obelodanila ko su ljudi iz javnog sektora koji su članovi nadzornih odbora u nekoliko preduzeća. Tako je pitanje ministara u Vladi RS da li je moguće da neko učestvuje u radu nekoliko odbora i pritom kvalitetno obavlja svoj primarni posao, još bez odgovora. To ne čudi, uzme li se u obzir na to da je „tezgarenje“ u nadzornim odborima dobar način da se sa minimalnim radom i to na nekoliko mesta, ubere pristojna zarada. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<

Praksa je da u javnim preduzećima, fondovima i većinskim državnim preduzećima mesečna naknada ne zavisi ni od poslovanja ni broja sednica i čvrsto se drži na 400 KM. To znači da članovi nazdornog odbora imaju garantovan godišnji prihod od 4.800 KM, što ih svrstava u najplaćenije radnike u RS. Naime, radnik u privredi radi za satnicu od oko četiri marke, a duplo više zarađuju zaposleni u najplaćenijem - finansijskom sektoru. Istovremeno, članovi nadzornih odbora u proseku za sat vremena rada dobiju oko 100 KM jer se u najboljem slučaju sastaju jednom mesečno, a sednice ne traju duže od pola radnog vremena.

Kriza potkačila i nadzornike

Da bi se sve veća nelikvidnost javnih preduzeća uskoro mogla odraziti i na članove nadzornih odbora, koji su do sada bili zaštićeni, pokazuje situacija u „Aerodromima RS" i „Željeznicama". Tako u „Aerodromima RS" kažu da zbog nelikvidnosti preduzeća nisu bili u mogućnosti da isplate naknade članovima NO za decembar 2010. i 2011. godinu u kojoj je održano pet sednica. U prošloj godini isplatili su ukupno 4.400 KM po članu NO, a kojih ima sedam. U „Željeznicama RS", koje imaju isti broj članova NO i jednog pravnog savetnika, u 2010. i prva četiri meseca ove godine isplaćeno je 71.136 KM. Članovi NO još nisu dobili naknade za maj, juni, juli i avgust ove godine.

Članovi nadzornih odbora u nekim preduzećima, osim redovne naknade, primaju i varijabilni deo.

To je praksa u „Željeznicama RS", koje taj deo isplaćuju „zavisno od obavljenih internih kontrola i zaduženja". Inače, ŽRS prošlu godinu završile su sa gubitkom većim od 27 miliona KM. Za deset sednica NO u ovoj i prošloj godini „Sky Srpska" je potrošila 21.600 KM. Ova kompanija, koja se finansira skoro sto odsto iz budžeta RS, prošlu godinu završila je na pozitivnoj nuli. Isti iznos za rad NO potrošilo je i preduzeće „Areodrom Trebinje", koji nema ni pfeniga vlastitog prihoda, nego je u celini na budžetskim jaslama. Preduzeće, praktično, nema šta da radi.

S druge strane, pune ruke posla imaju u javnim fondovima, koji grcaju u gubicima. Međutim, deficiti i kreditna zaduženja ne odražavaju se na članove nadzornih odbora. Tako Fond PIO RS, koji grca u milionskom deficitu, za šest lanjskih sednica NO dao više od 15.000 KM. Takva praksa u evropskim zemljama retko se sreće. Članovi nadzornih odbora, u pravilu, plaćeni su u skladu sa poslovnim rezultatima preduzeća. Obično je petina naknade zagarantovana, a ostatak zavisi od učinka. Kada se utvrdi odgovornost menadžera preduzeća, odgovaraju i članovi nadzornog odbora te firme. Kod nas slučajevi pokretanja takve odgovornosti skoro da ne postoje, a uprava preduzeća obično se menja sa promenom vlasti. Članovi nadzornih odbora čak retko i pozivaju na odgovornost menadžment kada su finansijski rezultati u preduzeću - katastrofalni.

Članstvo u nadzornim odborima mnogi vide kao priliku za dodatnu zaradu, pa sebi obezbeđuju članstvo u nekoliko takvih tela. Rekorderka je direktorka „Elektroprivrede RS" Branislava Milekić, koja je član NO preduzeća „Sky Srpske", banjalučke „Toplane" i Investiociono-razvojne banke RS. To znači da, osim plate u ERS, samo od rada u nadzornim odborima godišnje zaradi više od 14.000 KM. U dva nadzorna odbora je i Željko Rodić - Fonda PIO i Aerodroma RS.

Predsednik Udruženja građana „Tender" Rajko Kecman upozorava da od nadzornih odbora RS nema velike koristi.

- Kada bi se deo tog novca koji se daje za naknade članova NO dao za materijalno i kadrovsko jačanje revizije, bilo bi više koristi. U toku našeg rada zvali smo pojedine članove NO da ih pitamo da li znaju da im je javna nabavka oborena, a oni su nam odgovarali da o tome ne znaju ništa. Dakle, dobijaju naknadu, a ne znaju šta se u firmi događa i šta se nabavlja - napominje Kecman. On dodaje da je to dobar model partijskog raspoređivanja ljudi, pa je indirektna korist vrlo često višestruko veća od one direktne - naknade.

- Korupcija u javnim nabavkama se ne dešava u pripremi dokumentacije nego u njenom odobravanju, a izuzev revizija to niko ne kontroliše. Ovako, dok revizija javnog sektora stigne u preduzeće, tada je obično sav posao završen - kažu u „Tenderu".

Nastavak na Blic...