Izvor: Blic, 13.Jan.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sarma kao od mesa
Vala je ovaj narod imao vremena da se natenane najede, napije, naslavi po starom i novom kalendaru, osim onih koji nemaju dovoljno ni za običnih dana.
Preko svih sredstava javnog informisanja zasipali su nas poukama o svim varijantama paganskih i hrišćanskih običaja, sve to sa naglašenim dužinama da nam saveti iz davnih vremena deluju što drevniji. Saveti su išli dotle, što priznajem prvi put čujem iako sam onaj od pre rata, da valja badnjak poseći sa nekog hrasta iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tuđeg šumarka. Dakle, da se ukrade. A, koliko znam, osma božja zapovest glasi - ne kradi.
A ko još ozbiljno shvata hrišćanske vrline! One su, za većinu, više deklarativni principi nacionalnog identiteta, zalog da si dobar antikomunist, čak i ako si bio dobar komunist kad je to bilo probitačno. A sad si pravi ortodoksni srpski hrišćanin.
Naravno da ima i drugačijih hrišćana, ali su oni sasvim sigurno retkost.
Čak i post je za mnoge samo formalni ukras nekog suštinskog hrišćanskog opredeljenja. Nema domaćice koja te zovne na Badnje veče na sarme, a da te ne upita: „Priznaj da su kao od mesa", a one su od oraja i ne znam od čega sve samo da se naš stomak ne izneveri očekivane prave izvorne sarme kakve nema na svetu.
Kulinarski dodaci dnevnih i nedeljnih listova su za vreme posta puni recepata koji kao da se takmiče koji će izmisliti torte koje će što više ličiti na one od obilja masla, pavlake i jaja. Koga li time varamo! Nešto što treba da liči na asketu proroka, preteče i samog Spasitelja, pretvara se u bulimiju licemerja. Pri tom se, istina sa rukama u džepovima, divimo upokojenom hodajućem svecu koji je umeo ceo dan da živi od jedne jedine maslinke.
.jpg)
