Izvor: Blic, 09.Maj.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saobraćajac za 500.000 aviona
Poslednji je dan aprila, oko podneva, u severnom donjem sektoru vazdušnog prostora Srbije nalazi se oko 20 aviona. Miroljub Pušić, šef smene u Centru oblasne kontrole letenja Beograd, pokazuje na ekranu situaciju na našem nebu koje, kako kaže, važi za jedno od najbezbednijih u Evropi. I baš u tom trenu pozicija jednog aviona nakratko je pocrvenela. Centar oblasne kontrole letenja Beograd
Po propisima dve letilice u vazduhu moraju biti udaljene najmanje pet nautičkih milja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali elektronika je podešena tako da se lampica upozorenja pali već kod razdaljine od 10 nautičkih milja. Za svaki slučaj.
Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore formirana je 2003. umesto tadašnje Savezne uprave za kontrolu letenja. U nadležnosti Agencije je kontrola vazdušnog saobraćaja u Srbiji, Crnoj Gori, delu međunarodnih voda Jadranskog mora i 55 procenata Bosne i Hercegovine. Kao i u većini zemalja, i kod nas je kontrola civilnog i vojnog avio saobraćaja objedinjena. Bruno Genal, izvršni direktor Centra oblasne kontrole letenja Beograd, kaže da raspolažemo opremom koja omogućava praćenje različitih tipova vojnih aviona – od "migova” do famoznog F-16.
MUVE NA EKRANU
Iako na ekranu izgledaju kao roj muva, skupina od dvadesetak aviona, koliko ih je preletalo samo jedan od 12 sektora vazdušnog prostora Srbije i Crne Gore, ne predstavlja neku posebnu gužvu. U jeku letnje sezone na našem nebu se u pojedinim momentima nađe i 150 aviona. Većina njih ne sleće na srpske i crnogorske aerodrome, već samo preleću naš vazdušni prostor. Iako taj prelet najčešće traje svega nekoliko minuta, zadatak naših kontrolora letenja je da svim ovim avionima omoguće da bezbedno uđu u vazdušni prostor Srbije, kao i da ga bezbedno napuste.
– Godišnje imamo preko pola miliona poletanja, sletanja i preleta aviona preko naše teritorije. Istraživanja pokazuju da je naša kontrola letenja sa visokim stepenom efikasnosti i bez kašnjenja. Aviokompanijama je važno da ruta leta bude što kraća i sa minimalnim kašnjenjem. A u tome nam nema premca i zato mnogi avioni tokom leta izbegavaju druge vazdušne prostore i idu preko našeg – objašnjava Bruno Genal, ističući da je nebo nad Evropom već odavno prebukirano. A u tome je, kaže, naša šansa. Kao kadrovski i tehnički jedna od najopremljenijih, uz poznate geografske prednosti, srpska kontrola letenja ima velike izglede da postane regionalni lider.
PAUZA OBAVEZNA
U svetu je profesija kontrolora letenja deficitarna, a mnoge zemlje i nemaju mogućnost obuke kadrova. Kod nas je obrnuto. U Centru oblasne kontrole letenja Beograd simulatori na kojima se obučavaju budući kontrolori miruju samo noću. Mnogi iz generacije Bruna Genala danas rade u Ženevi, Karlsrureu, Abu Dabiju, u svim zemljama u kojima za obavljanje ovog posla nije neophodno državljanstvo.
Da bi neko postao kontrolor letenja, potrebno je da završi srednju školu, da govori engleski jezik i da je zdravstveno sposoban. Onome ko prođe rigorozan test na konkursu koji po potrebi raspisuje Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore sleduje dve i po godine školovanja na aerodromu, probni rad i polaganje ispita pred državnom komisijom. Dok se ne steknu sve potrebne licence protekne u proseku tri i po do četiri godine. Nakon toga čeka vas smenski rad, jedva par dana godišnjeg odmora u letnjoj sezoni, redovni godišnji zdravstveni pregledi ništa manje rigorozni od pilotskih. Bez prava na grešku i sa 200 odsto koncentracije koja se regeneriše obaveznim pauzama (od 20 minuta do sat vremena) posle svaka dva sata rada.
Oko 115 radarskih kontrolora letenja u Centru oblasne kontrole letenja Beograd, za obavljanje ovog izuzetnog stresnog posla poslodavac, a to su države Srbija i Crna Gora kao osnivači Agencije za kontrolu letenja, stimuliše beneficiranim radnim stažom (četiri meseca po godini) i za ovdašnje uslove izuzetno dobrom platom. Po rečima Bruna Genala, plate su na nivou zemalja regiona, ali znatno manje od plata kontrolora letenja u Zapadnoj Evropi.
PLAN LETA
Pogled na ekran pokazivao je da se broj "preletača” srpskog neba u međuvremenu povećao. Pomnožio sam onih dvadesetak aviona sa stotinak i više sedišta i shvatio da sevanjem blica i žamorom dekoncentrišemo ljude koji upravo brinu o bezbednosti nekoliko hiljada putnika i članova posada. Krenuh ka izlazu s pitanjem: šta se dešava kada nekom od vlasnika privatnih aviona padne na pamet da obiđe imanje na Luštici ili jahtu u Rogoznici?
Dovoljno je, kažu, da sat vremena ranije dostavi plan leta kontroli letenja koja mu, zavisno od gustine saobraćaja, odobrava ili ne najavljenu rutu. A ko od javnosti želi da prikrije putovanje, lako ga je demantovati. Svi razgovori kontrolora letenja sa posadama, bilo da je reč o "boingu” ili o "cesni”, snimaju se, a snimci se čuvaju najmanje 30 dana, a neki i duže.
Centar oblasne kontrole letenja Beograd
Centar oblasne kontrole letenja Beograd
Centar oblasne kontrole letenja Beograd
Bruno Genal, izvršni direktor Centra oblasne kontrole letenja Beograd
$(document).ready(function(){ $('#article_gal').show(); $('#article_gal_thumb').slideDown(200); $('#article_slide').cycle({ fx: 'fade', speed: 0, timeout: 0, pager: '#article_gal_thumb ul', pagerAnchorBuilder: function(idx, slide) { thumb = $('img',slide); var src = thumb.attr('thumb'); var title = thumb.attr('title'); return ''; // generisi navigaciju } }); $("#simplePrevious").addClass("disabled"); $("#article_gal_thumb").jCarouselLite({ btnNext: "#simpleNext", btnPrev: "#simplePrevious", circular: false, visible: 6 }); }); $(function() { $("a[rel=intext_gallery_374]").lightBox({containerResizeSpeed: 450 }); //$('.knowledge').tipsy({gravity: 's', fade: false}); });
Jednostavne instrukcije
Između kontrolora letenja i pilota obavi se i poneka neformalna konverzacija. Nekoj se stjuardesi čestita rođendan, a bivši piloti Jata, koji rade za strane kompanije, prilikom preleta Srbije pozdrave stare drugare. Ali, gužva na nebu je tolika, da vremena za razgovor praktično nema, kaže Bruno Genal, i dodaje da će u budućnosti dominirati komunikacija kompjutera s kompjuterom. Za sve jednostavnije operacije piloti će instrukcije dobijati elektronskim putem slično SMS-u.
