Izvor: Studnel.com, 31.Jul.2015, 16:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šandor Petefi − mađarski revolucionar i pesnik
Rođen je 1. januara 1823. godine u Sabadsalašu kao Aleksandar Petrović, od oca Srbina i majke Slovakinje. Ubrzo nakon Šandorovog rođenja porodica se seli u Kiškunfileđhazu, koje je Šandor kasnije navodio kao mesto svog rođenja. Zbog očevog bankrota Šandor je morao da napusti licej i počne da se bavi raznim poslovima kako bi se izdržavao. Školovanje će nastaviti kasnije u mestu Papa. Prva njegova pesma koja je izašla u jednom listu bila je A borozó >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << (Gostionica) i tada prvi put upotrebljava ime Šandor Petefi. Od tada pa do kraja života se tako predstavlja.
Za vreme boravka u Pešti Šandor se druži sa grupom istomišljenika koji će kasnije postati jezgro buduće revolucije. Šandor je čak napisao dva njena ključna dokumenta: 12 tačaka i Narodnu pesmu koje su revolucionari čitali na svakom skupu, zahtevali njihovo štampanje i potpisivanje 12 tačaka od strane vlasti. Nakon kratkotrajnih uspeha revolucije, u nju se umešalo mađarsko plemstvo koje je zahtevalo sporije reforme.
Foto: www.burusi.wordpress.com
Razočarani Šandor tada se pridružuje revolucionarnoj transilvanijskoj vojsci poljskog generala Bema, koja se borila protiv Habzburškog carstva. U bici za Segešvar 31. jula 1849. godine Šandoru se gubi svaki trag. Pretpostavlja se da je poginuo, ali postoji i teorija da je odveden u Rusiju kao zarobljenik gde je umro prirodnom smrću godinama kasnije. U Mađarskoj je postao popularan nakon sloma revolucije. Danas mnoge ulice nose njegovo ime, kao i mađarska nacionalna radio-stanica i jedan od sedam mostova na Dunavu u Budimpešti.
Petefi je bio lirski i epski pesnik, romansijer i dramski pisac, a svetsku slavu stekao je zahvaljujući svojoj revolucionarnoj, ljubavnoj i deskriptivnoj poeziji. Iako je umro mlad, iza sebe je ostavio značajan književni opus u kome se ističu zbirke pesama Pesma nacije, Biseri ljubavi, Oblak, epovi Vitez Janoš i Apostol, i roman Dželatov konopac.
Izvori: riznicasrpska.net, srbskocarstvo.blogspot.com
na danasnji dansandor petefipesnikmadjarska
