Izvor: TvojPortal.com, 18.Avg.2011, 09:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo odvažni idu na Maglič
Kraljevačke online KRALJEVO – Teško dostupan spomenik. Do drevnog grada se može stići samo uz veliki rizik i napor, a kod ovog spomenika kulture od izuzetnog značaja ne postoji ni najobičnija tabla sa koje bi najupornijikoji se ipak popnu saznali nekoliko osnovnih istorijskih podataka.
Kraljevo uopšte turistički nije iskoristilo potencijale veoma dobro očuvane srednjovekovne tvrđave Maglič, koja se uzdiže na okomitoj steni iznad Ibarske magistrali.
Do nekadašnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << srednjovekovnog grada zainteresovani posetioci mogu da stignu samo uz veliki rizik i napor jer nema čak ni uređene staze, a pri tome se mora preko mosta koji je zabranjen za upotrebu.
Polako počinju ulaganja
Istina veoma polako, ali stvari počinju da se pomeraju sa mrtve tačke. Za koji dan započinje sanacija šetačkih staza po bedemima zahvaljujući novcu italijanske vlade, a naredne godine i staze koja vodi do ovog utvrđenja. Međutim, ostaje problem mosta preko Ibra, koji je već godinama zabranjen za upotrebu, kao i pratećih sadržaja koji bi turiste prvo primamili, zatim zadržali, a onda i naveli da potroše koji dinar na Magliču. Već decenijama, od kada je završena konzervacija objekta, kod ovog spomenika kulture od izuzetnog značaja ne postoji ni najobičnija tabla sa koje bi najuporniji, koji se ipak popnu, saznali nekoliko osnovnih istorijskih podataka.
Zahvaljujući partnerstvu italijanske organizacije iz Trenta „Tavolo Trentino kon Kraljevo", kraljevačkog „Sodalisa" i grada Kraljeva, koji je zvanični investitor, u rekonstrukciju drvene konstrukcije na Magliču, od koje su izgrađeni stepenište i ograde, biće uloženo 45.000 evra. Ima već nekoliko godina kako su drvene grede istrulele, pa je gradska inspekcija prošle godine naložila da se dovedu u red. Tender je sada okončan i može se očekivati da u septembru počnu radovi.
- Sanacija šetališnih staza unutar Magliča je prva faza ovog projekta, a naredne godine sa još 45.000 evra biće izgrađena i pešačka staza od podnožja do utvrđenja. Sumu od 90.000 evra obezbeđuje ministarstvo inostranih poslova Italije, koje finansira projekte saradnje sa balkanskim gradovima, a 10.000 evra grad Kraljevo – kaže Lazar Nišavić iz nevladine organizacije „Sodalis".
Koliko para, toliko radova
Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović kaže da se godinama niko ozbiljno nije bavio turizmom, pa ni Magličem. Sada se radi u skladu sa raspoloživim novcem.
- Naša je ideja da Maglič pretvorimo u jedan od najvažnijih turističkih resursa. Idemo korak po korak. Most preko Ibra za sada nije u planu, jer je to velika investicija, ali to je prvi sledeći zadatak kojim ćemo se baviti – rekao je za Press Simović.
Kao spomenik kulture od izuzetnog značaja, Maglič je u nadležnosti Republičkog zavoda. Ova ustanova je priložila samo projekat za predstojeće radove, a u njenoj nadležnosti nisu prateći turistički sadržaji. Međutim, i direktor Turističke organizacije Milan Mladenović kaže da njegova ustanova nema dovoljno novca za postavljanje turističke signalizacije za brojne spomenike kulture koji se nalaze na prostoru Kraljeva.
- Deo novca od boravišne takse koji se sliva u gradski budžet trebalo bi da bude usmeren i u turističku signalizaciju i sada se o tome dogovaramo – kaže Mladenović.
Kako to u Srbiji obično biva, sve se vrti oko kafane – tako turisti istorijske podatke o Magliču mogu pročitati jedino u podnožju, u kafani „Jerinin grad" unutar koje visi velika tabla sa natpisom.
- Možda ovi naši radovi na Magliču daju nekome ideju za ulaganje u biznis od koga bi, osim preduzetnika, imali koristi i grad i turisti. Da ne bismo za 25 godina ponovo od nekog sa strane tražili novac za uređenje Magliča – zaključuje Lazar Nišavić iz „Sodalisa".
Fakti
- Maglič je jedan od najočuvanijih gradova iz nemanjićkog perioda
- Pretpostavlja se da je sagrađen u drugoj polovini 13. veka, a prvi pisani podaci su iz 1337. godine iz vremena arhiepiskopa Danila Drugog
- Unutar monumentalnih zidina nalaze se ostaci crkve Svetog Đorđa, jedne palate sa skladištem, cisterne i još nekoliko manjih objekata
- Obimni konzervatorski radovi završeni su sredinom osamdesetih i od tada u održavanje i promociju ovog objekta nije uložen ni dinar osim što je pre desetak godina osvetljen sa spoljne strane.
Kako to rade Austrijanci?
A da može i treba drugačije pokazuje primer varoši Dirnštajn na obali Dunava, stotinak kilometara od Beča. U ovom austrijskom gradiću ruine srednjovekovne tvrđave, daleko lošije očuvane od Magliča, godišnje poseti milion ljudi. Serpentinama se vije ne baš uređena staza, ali nanizana klupama u hladu i tablama sa upozorenjima o čuvanju prirode, rizicima za turiste i istorijskim podacima o ruini. U podnožju, u varošici od 900 stanovnika, vri od turista u suvenirnicama i restoranima. Na sve strane i proizvodi od kajsije, od koje su napravili svoj brend, pa je 300 grama marmelade 400 dinara. A u podnožju Magliča, osim kafane, niko ni džem od šljiva, ni sok od maline da ponudi hiljadama turista koji idu Ibarskom magistralom.
GRADmaglič
