Izvor: RTS, 03.Okt.2010, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sam svoj istražitelj?

Izmenama u sudskom postupku, prema Nacrtu novog Zakona o krivičnom postupku, srpski sudovi će sve više ličiti na američke, ali i na postupke pred Tribunalom u Hagu. Institucija porote, međutim, neće biti uvedena.

Nacrt novog Zakona o krivičnom postupku predviđa, pored ostalog, da dokaze u sudskom postupku prikupljaju stranke, a sud bi trebalo da kontroliše ispravnost dokaznog postupka.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, ministarka pravde Snežana Malović je rekla >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da Nacrt zakona o krivičnom postupku prati međunarodno pravo, čime se pravosuđe trudi da sudski postupak učini efikasnijim.

Nacrt zakona očekuje javna rasprava gde će sve strane izneti predloge, zamerke i sugestije o tom pravnom aktu, rekla je ministarka pravde.

Malovićeva je rekla da očekuje da će u narednim danima biti zaključen ugovor sa Crnom Gorom o izručenju osumnjičenih za organizovani kriminal.

Takođe, ministarka pravde očekuje da će uskoro biti stvoren lanac naloga za hapšenje na nivou regiona, što će, preva njenim rečima, biti viša instanca u saradnji u regionalnoj borbi protiv organizovanog kriminala.

Istraga postaje tužilačka, odnosno ukida se uloga istražnog sudije. Dok pojedini pravnici smatraju da je ovaj nacrt na štetu okrivljenog, oni koji su ga pravili kažu da se na ovaj način čak i šire prava odbrane.

Slika iz američkih sudova i Haškog tribunala mogla bi da postane realnost u srpskom pravosuđu. Samo bez porote. Iako su i okrivljeni i tužilac formalno ravnopravni u prikupljanju dokaza, pravnici postavljaju pitanje kakve su šanse okrivljenog u dvoboju sa javnim tužiocem.

"To može biti jako nezgodno kada se radi o okrivljenom koji nema branioca, a kod nas ne mora da ima osim za teška krivična dela. On je formalno ravnopravan javnom tužiocu, ali de fakto, tužilac koji je pravno obrazovan i ima ceo državni aparat iza sebe superiorniji je tokom takvog dokazivanja", kaže profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić.

Iz radne grupe za izradu zakona poručuju da će sud, ako proceni da je to neophodno, u interesu odbrane ići na izvođenje dokaza.

Sudija Ustavnog suda Goran Ilić kaže da ako tužilac neko lice pozove kao svedoka u postupku, on će biti taj koji će prvi postavljati pitanja, a nakon toga odbrana dobija priliku da to isto radi.

"Naravno, sud ukoliko smatra da su neke stvari nejasne, on je taj koji piše presudu, ne piše je ni tužilac, ni odbrana. Prema tome sud će onda intervenisati i neke stvari ako su nejasne svojim pitanjima razjasniti", rekao je Nikolić.

Zakon predviđa i obavezno ročište na kojem će se utvrđivati da li je optužnica dobro utemeljena.

Takođe, apelacioni sud samo jednom će moći da vrati presudu na ponovno suđenje, ukoliko predmet opet dođe kod njega, donosi pravosnažnu presudu.

Nastavak na RTS...