Izvor: RTS, 09.Jan.2012, 15:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šabićevo pismo Vladi
Zakon o tajnosti podataka, koji je donet pre dve godine, veoma slabo funkcioniše, odnosno ne funkcioniše, navodi se u pismu poverenika Rodoljuba Šabića koje je prosledio Vladi Srbije.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić uputio je pismo Vladi Srbije u kome je upozorio da Zakon o tajnosti podataka, koji je donet pre dve godine, "veoma slabo funkcioniše, odnosno ne funkcioniše", saopšteno je danas iz kabineta poverenika.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
"Stanje normativne uređenosti u oblasti klasifikacije tajnih podataka je takvo da podrazumeva ozbiljne rizike i za ostvarivanje prava javnosti, a možda u još većoj meri, i za bezbednosne interese zemlje i opštu pravnu sigurnost", ukazao je Šabić.
Oblast tajnosti podataka je, prema ocenama poverenika, "u stanju zabrinjavajuće improvizacije u kome se ni za jednu informaciju koja nosi oznaku poverljivosti ne može pouzdano reći da je klasifikovana na potpuno legalan način i u kojoj je, shodno tome, krajnje problematično može li se, na legalan način, postaviti pitanje bilo čije krivične odgovornosti za odavanje takvih informacija".
"Problem ogromne količine nasleđenih starih tajni nije rešen, a istovremeno se nove tajne, proizvode bez pouzdanih kriterijuma", naveo je Šabić i naglasio da su se "stekli svi uslovi za hitno preduzimanje mera sa kojima se veoma docni, uključujući i bitnu inovaciju zakona ili njegovu zamenu potpuno novim."
"Glavna slabost Zakona o tajnosti podataka je to što je u svrhu njegove primene, kao nužno, predviđeno donošenje enormno velikog broja podzakonskih akata", istakao je Šabić.
On je ukazao, da je Vlada Srbije donela jedan broj tih akata, ali nažalost, samo jedan je donet u roku, dok su ostali doneti sa manjim ili većim zakašnjenjem ili uopšte nisu doneti.
A najopasnije je što, kako je naveo, Vlada nije donela, za primenu zakona, najvažnije podzakonske akte. Nije utvrdila bliže kriterijume za određivanje stepena tajnosti "'državna tajna", "strogo poverljivo", "poverljivo" i "interno".
Bez jasnih standarda
Zbog svega toga "nemamo jasne standarde o sadržini bilo kog stepena poverljivosti, a organi vlasti nisu mogli da primene odredbe Zakona o merama zaštite i evidencijama, kao ni da izvršavaju druge obaveze", smatra Poverenik.
Nadzor nad sprovođenjem zakona i propisa donetih na osnovu zakona trebalo bi da vrši Ministarstvo pravde koje, kako je kazao, ne raspolaže praktično nikakvim resursima za obavljanje te funkcije, pa se nadzor praktično ne vrši.
"Rukovodioci svih organa vlasti bili su u obavezi da u roku dve godine preispitaju stare oznake stepena tajnosti.
Nažalost, ali logično, željeni efekti su izostali budući da norma, koja je trebalo da obezbedi deklasifikaciju velike količine dokumenata, koji još uvek nose formalnu oznaku poverljivosti, iako za to ne postoji stvarna potreba, ne predviđa nikakve sankcije za eventualno propuštanje ove obaveze", naveo je poverenik.
Podsetivši da je na sve to upozoravao još u vreme donošenja Zakona, on je istakao da su "organi vlasti bili dužni da u roku od jedne godine usklade svoju organizaciju sa odredbama tog zakona, a u roku od dve godine da obezbede da svim zaposlenim licima, koja moraju imati pristup tajnim podacima, budu izdati potrebni sertifikati".
"Istekli su rokovi, a obaveze nisu izvršene", upozorio je Šabić i dodao da sve što je naveo "upućuje na zaključak da se jedna važna oblast nalazi u stanju zabrinjavajuće improvizacije".
"Odgovoran odnos prema pravu javnosti da zna, ali i prema bezbednosnim interesima zemlje i pravnoj sigurnosti zahteva da se to stanje bez odlaganja promeni", poručio je Šabić u pismu Vladi Srbije.
