Izvor: B92, 13.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SUDJENJA ZA RATNE ZLOCINE PRED SUDOVIMA NA KOSOVU
Beograd -- "Sudjenja za ratne zlocine pred nacionalnim i internacionalnim sudovima na Kosovu" - tema je dvodnevnog skupa koji je organizovao Fond za humanitarnom pravo u hotelu Interkontinetal u Beogradu. Cilj ove tribine je, kako isticu ucesnici, stvaranje uslova za saradnju izmedju sudova na Kosovu, Crnoj Gori , Bosni i Hrvatskoj sa medjunarodnim sudovima na Kosovu. Predsednik Fonda Natasa Kandic rekla je da je ideja ovog skupa nalazenje nacina da se rese problemi koji se ticu nacionalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sudjenja i sudjenja pred medjunarodnim sudovima. Pravni savetnik OEBS-a na Kosovu Debora Vilkinson, upoznala je prisutne sa aktivnosti OEBS-ovog odeljenja za pracenje rada pravosudnog sistema na Kosovu. "Nasi strucnjaci pored toga sto posmatraju samo sudjenje, oni pregledaju i dokumenta sudija, intervjuisu osumnjicene u zatvorima i pripremaju izvestaje o onome sta su videli", objasnila je Vilkinson.
"Zakon koji je trenutno na snazi na Kosovu je zakon koji je vazio 22.
marta 1989. godine. U svojim odredbama on ukljucuje krivicni zakon Kosova, Srbije i Jugoslavije, kao i krivicni postupak prema Zakonu o krivicnom postupku Jugoslavije. Vecina medjunarodnih sudova na Kosovu je uspostavljena na osnovu Uredbe 64. koja je doneta decembra 2.000. Ova odredba je kao osnovnu zamisao imala da omoguci pravedno sudjenje u slucajevima ratnih zlocini ili etnicki motivisanim kriminalnim aktima.
Problem je u tome sto u vecini slucajeva samo odeljenje za pravosudje predlaze ili imenuje medjunarodne sudije. Zbog toga nasa preporuka je da bi bilo mnogo bolje kada bi advokati bili aktivniji u slucajevima i kada bi trazili ucesce medjunarodnih strucnjaka", rekla je Debora Vilkinson.
Savetnik predsednika Jugoslavije za ljudska prava Gradimir Nalic , koji je ucestvovao u pripremi, vec pomenute Uredbe 64 , istakao je da je u okviru nje bilo predvidjeno ucesce javnosti u sudjenju, kao i da se sudjenje odvija na bezbednom mestu. On je izneo primedbe na sprovodjenje sporazuma Hekerup - Covic koji predvidja udvostrucenje broja medjunarodnih sudija na Kosovu.
"Prva linea tog sporazuma je bila obaveza UNMIK-a, ne dobra volja nego bas obaveza koju su oni preuzeli, da udvotruce broj medjunarodnih sudija i tuzilaca. Druga linea je bila da ce UNMIK uciniti sve da se u istom roku od sest meseci na Kosovu u uslovima gde je to moguce, imenuju i sudije i tuzioci srpske, romske, bosnjacke i drugih nacionalnosti. Ni jedan nije imenovan", istakao je Nalic.
Sudija Prvog opstinskog suda u Beogradu Miodrag Majic govoreci na ovom skupu rekao je da u zakonima u Jugoslaviji ne postoji jasna definicija pojma komandne odgovornosti. " U nasim zakonima ne postoji ovaj oblik odgovornosti i sad se postavlja pitanje kako je primenjivati u pojedinim slucajevima", kaze Majic. "Postoje dve mogucnosti: jedan je koncept komandne odgovornosti koji je danas opsteprihvacen po kome nadredjeno lice odgovara direktno za zlocin koji je izvrsio njegov potcinjeni, i postoji druga varijanta - formulacija odgovornosti komandanta za nesprecavanje zlocina, kao posebno krivicno delo", rekao je Majic i dodao: "Domace zakonodavstvo regulise ova pitanja: u glavi 16 Saveznog zakona se nalazi korpus krivicnih dela koji se odnose na ratne zlocine. Ako se pogleda ova glava, videce se da samo cetiri krivicna dela u svom nazivu nosi naziv "ratni zlocin". To su zlocini protiv civilnog stanovnistva, protiv ranjenika i bolesnika i protiv ratnih zarobljenika i postoji jedno posebno krivicno delo koje se zove 'Organizovanje grupe i podsticanje na izvrsenje genocida i ratnog zlocina'. Osnovni problem sa ratnim zlocinom, ne samo u domacem zakonodavstvu, vec generalno, je sto se radi o veoma kompleksnom krivicnom delu. Pojam rata, pojam oruzanog sukoba, pojam okupacije... Sve su to termini koji ne znace nista bez upucivanja na ratne zakone iliobicaje rata", rekao je Majic.
Na ovoj tribini u nedelju ce biti reci o preuzimanju odgovornosti za sudjenja za ratne zlocine u vezi sa cinjenicom da Haski tribunal prestaje sa radom 2.008 godine. Predvidjeno je da ce na tu temu sutra govoriti Republicki javni pravobranilac Sead Spahovic i savetnik predsednika SRJ Gradimir Nalic.
