Izvor: Večernje novosti, 12.Okt.2018, 10:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

STIGLA POMOĆ DEČAKU IZ VRMDžE: Jovan dobio kuću, ovcu i magare

Dečak čija je priča potresla Srbiju od aprila, kada mu je otac preminuo, živi sam u objektu bez struje i vode ŠESNAESTOGODIŠNjI Jovan Nikolić koji nakon smrti oca, od aprila ove godine, živi potpuno sam u staroj trošnoj kući bez struje i vode, napokon će ugledati bolje dane. U sredu uveče, sijalica je posle osam godina ponovo zasvetlela u njegovom domu, a buka bagera i mašina koja ga je u četvrtak ujutro probudila, ostavila ga je bez daha kada je saznao da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nepoznati donator uplatio novac da se Jovanu sagradi nova kuća. Dobri i humani ljudi ispunili su mu i veliku želju da ponovo dobije magarca od koga planira da se izdržava prevozeći ljudima seno i ogrev ili prevozeći turiste u obilazak do Vrmdžanskog jezera. Ovaj nimalo lak posao, u kome neizmerno uživa, Jovan je naučio prethodnih godina, kada mu se otac razboleo, pa je sav teret pao na njegova nejaka leđa. Jovanova majka je porodičnu kuću napustila još dok je bio mali, preudala se i zasnovala novu porodicu, a pre par godina udala se i otišla iz sela i njegova sestra. Jovan i njegov otac snalazili su se kako su znali i umeli, a zbog velikih dugova za dažbine koje nisu mogli da isplate, morali su da prodaju magarca i ovce, zbog čega dečak i danas žali. PROČITAJTE JOŠ - Jovan (16) iz Vrmdže potresao celu Srbiju, otvoren račun za pomoć - Imali smo ovce, koze i magarence Stanču. Sa Stančom i dvokolicom prevozio sam seno i šumu. Preko leta sam vozio goste od kafane u selu do Vrmdžanskog jezera. Dok sam radio sa Stančom otac se nije brinuo ni o čemu. Nije mogao da radi i da mi pomaže, bio je mnogo bolestan. Imao je šećernu bolest i često je padao u komu. Srećan sam što sam dobio opet ovcu i magarca i nadam se da ću od toga moći da obezbedim sebi osnovne uslove za život - ispričao je za "Novosti" Jovan. Ne govori ovaj mladi momak o tome koliko je teško živeti u kući u kojoj nema ničega što može da mu olakša život, poput kupatila, veš-mašine, kompjutera ili televizora. Srećan i zadovoljan zbog pomoći koja stiže sa svih strana nakon što je priča o njemu potresla Srbiju, veruje u bolje dane i jasno zna čime želi da se bavi. Selo ne želi da napusti, tu je, veli, porastao, tu su ljudi koje voli. Završio je osnovnu školu, ali sa srednjom nije nastavio, jer mu obaveze ne ostavljaju prostora za to, a i, kako sam kaže, "priroda" je njegov budući životni poziv. - Radim po selu. Zovu me ljudi da im pomognem oko drva, sena ili stoke. Ne bih voleo da idem u školu, voleo bih da čuvam stoku, da imam ovce, da živim od onoga što nam nudi priroda. Zasada imam samo jednog magarca, jednu ovcu i prase koje moram da hranim. Za njih moram da kupujem hranu jer ne mogu da je proizvedem. Imam neke njive, ali nemam čime da ih obrađujem - priča Jovan. OSTAJE U RODITELjSKOM DOMU ZAPOSLENI u Centru za socijalni rad u Sokobanji, koji sada brinu o dečaku, pokušavali su u više navrata da ga nagovore da ode da živi u neku od hraniteljskih porodica, nudeći mu da sam izabere grad u Srbiji u koji će da se preseli, ali nije pristao na to. Direktor Centra za socijalni rad Vladimir Pavlović kaže da se Centar trudi na sve načine da pomogne Jovanu, te da uz novčanu socijalnu pomoć on dobija i jednokratnu pomoć i pakete hrane koje priprema Crveni krst. Slaviša Krstić DUG ZA STRUJU PREDSEDNIK mesne zajednice Vrmdža Slaviša Krstić kaže da su godinama Jovanu i njegovoj porodici pomagali Opština, Centar za socijalni rad i mesna zajednica. - Porodica Nikolić dugi niz godina ima probleme. Međutim, dug za struju je prevazilazio naše mogućnosti. Nama je bila namera da rešimo problem sa strujom, da dečak ne dočeka zimu u mraku. Nismo se nadali da će se nakon pisanja medija o njemu javiti ovoliko humanih ljudi da pomogne i evo vidimo da će njemu biti rešeno i stambeno pitanje - rekao je Krstić.

Nastavak na Večernje novosti...