Izvor: Kurir, 01.Avg.2010, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STATISTIČKI GLEDANO
Oduvek sam bio talentovan za statistike i brojke. Još od osnovne škole. To mi je bila odlična pomagaljka iz, recimo, geografije. Naučim za neku zemlju koliko ima stanovnika, koliko reka, u čemu je visoko rangirana na svetskim lestvicama, eventualno koje godine je bila revolucija, i nemam nikakvih problema kad predavač ispituje. Kad znaš brojke, ostalo se lako improvizuje.
Kao čičak na vunene čarape, u zadnje vreme mi se navatali neki podaci vezani za obične svakodnevne stvari. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Osećaj sreće, kladionice, natalitet, letovanje...
Nedavno sam na radiju slušao rezultate nekog istraživanja o subjektivnom osećaju sreće ljudi diljem naše planete. Ono kako se čovek oseća nevezano za standard, obaveze, geopolitičku situaciju u zemlji...
Nekako nisam bio iznenađen da su Skandinavci uzeli medalju najsrećnije nacije. Danci, čini mi se. Zapamtio sam i da su naši latinični susedi i susjedi sa Jadrana bratski podelili solidno šezdeset prvo mesto. Mi smo na listi sreće zauzeli ponosno 120 i neko mesto. Nama nije u opisu radnog mesta da budemo srećni.
Mi se samo vodimo idejom da radimo i da živimo, a većina niti radi nešto na poslu niti živi život. Sto dvadeseto mesto... Jebote, ja nisam siguran da bih umeo da nabrojim 100 zemalja, iako sam svojedobno važio za eksperta zanimljive geografije.
Oduvek sam imao neki osećaj da kod nas ima najviše ljudi koji sede ispred televizora i navijaju da se nešto desi ili ne desi, ni ne pokušavajući da direktno utiču na ishod. Ne mislim samo na prenose skupštinskih sednica, dnevnik i ostale sofisticirane emisije. Mislim i na kladionice. Po broju kladionica, kazina i tombola-loto, mi smo najprviji u regioni. Našu lidersku poziciju ugrožavaju samo Bosanci, BiHovci ili kako već. Ali mi smo i dalje prvi.
Po natalitetu smo onako... Srednje žalosni. Mortalitet nam je OK, što zbog ušteda u zdravstvu, a delom i zbog loših navika. Prežderavanje, pušenje, alkohol u svakoj situaciji, fizička aktivnost preskromna... Uvek mi je bilo tužno što moji sunarodnici više pažnje posvećuju svojim kolima nego sopstvenom zdravlju. Ali nije to tema. S malo matematike, ukrštanjem stope nataliteta i mortaliteta, dobijamo poražavajuću činjenicu da mi na godišnjem nivou izgubimo čitav jedan osrednji grad od 30.000 stanovnika. Prošle godine je nestalo Srba za ceo Leskovac, ove nestaje Prokuplje... Ali mi zato sedimo po kladionicama, iako nismo srećni zbog toga.
I šta sad? Šta mi pojedinačno možemo da uradimo? Ne mnogo. Što je kriza u društvu veća, veći broj ljudi se kocka. Sociologija kaže da je to svuda i uvek tako kad vlada bezakonje i siromaštvo. Što se tiče sreće, i tu možemo vrlo malo ili nimalo da uradimo na individualnom planu. Mnogo je teško osećati se srećno u iscepanim cipelama i sa isključenim telefonom. Jedino na šta izgleda možemo da utičemo je natalitet. Dakle, nimalo neočekivano, zaključak je da danas u Srbiji sa ovakvom vlašću i opozicijom možemo samo da se jebemo.
I još nešto. Vredni ljudi tamo nekog instituta su izračunali da Srbi na letovanje godišnje potroše oko 600 milijuna evara. A za te pare, teoretski, može da se izgradi nekoliko stotina kilometara puta. Je l’ to oni nama sugerišu da umesto da letujemo pravimo nacionalnu infrastrukturu od našijeh para. Ma nek se, bre, jebu i oni.
