Izvor: Kurir, 17.Maj.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŠPIL KARATA UMESTO SLIKE
Poznatom milanovačkom kockaru Racanu Markoviću podignut spomenik 73 godine posle smrti. Njegov unuk po ćerki ispunio želju majci
GORNJI MILANOVAC - Na seoskom groblju u Gornjoj Crnući mesni paroh osveštao je sveže postavljeni spomenik, kojim je označeno da tu počiva Radovan - Racan Marković. Racan je zbog kockarske priče čekao na večnu kuću tačno 73 godine, koliko je proteklo od kako je upokojena njegova kockarska duša i posle koliko vremena je njegov unuk Miodrag >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Marinković (54) rešio da mu obeleži grob. (Ne)obična kockarska životna priča, ali neobičan i spomenik jer tamo gde bi na spomeniku trebalo da bude slika pokojnika naslikan je špil karata, od kojih se Racan Marković za života nije odvajao.
- U vreme kada se bogatsvo merilo njivama, Racan, taj moj deda po majci, čuveni kockar, bio je jedan od najbogatijih ljudi u selu, sa oko 38 hektara dobre zemlje. Imao je šestoricu sinova i ćerku Boriku, moju majku. Domaćin! Ali, malo je ljudi na ovom svetu bez mana, a mom dedi zapalo da mu mane budu karte i žene. I tako, godina za godinom, dan za danom, kafana za kafanom, kockari i kockarski stolovi, ajnc, tablić... i bogatsvo je počelo da se smanjuje. Đavo je došao po svoje. Najplodnije njive su rasprodate zbog plaćanja kockarskih dugova - priča Miodrag.
Racanov potomak pretpostavlja da je on najviše imanja izgubio kada je hteo da se vadi na kartama.
- Poslednje njive koje je prodao bile su Karovina, Pantovina i Potok, koje su, kao i mnoge druge, ostale za kockarskim stolovima u tada poznatim kockarskim kafanama "Staljingradu", "Pliskinoj kafani", "Drgovoj kafani", a koliko je para ostavio u ozloglašenoj kafani "Kutlovo", na putu ka Kragujevcu, gde su ekipe profesionalnih kockara sačekivale rabadžije i one kao što je bio moj deda Racan, samo on zna. Na kraju se imanje svelo na kuću i okućnicu, ograđenu vrljikama, zbog čega su mu sinovi bili veoma ljuti - ističe Miodrag Marinković.
Kada je Racan shvatio da je prokockao i budućnost svoje porodice, pokušao je da samom sebi oduzme život. Preminuo je od posledica samoranjavanja.
- Umro je 1935. godine, ali nakon sahrane niko mu nikada više nije izlazio na grob, pa sam jedva, uz pomoć najstarijih ljudi iz sela, saznao mesto gde je sahranjen. Zapravo, moja želja je bila da podignem dedi spomenik zbog majke Borike, koja je uvek o njemu pričala s velikim bolom. Ispunio sam amanet majci da njen otac ima spomenik i da ona ima gde da mu zapali sveću - objašnjava Miodrag Marinković i najavljuje da će na jesen dedi u čast u Vraćevšnici, u centru Gruže, organizovati turnir u igranju tablića, koji će nazvati "Racan - prva karta".
