Izvor: Kurir, 25.Avg.2010, 11:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SOCIOLOGIJA PALANKE
Otvoreno pismo srpskoj populaciji Poštovana populacijo, davnih je dana Radomir Konstantinović napisao „Filozofiju palanke“ i manje je davnih dana Vesna Pešić doktorirala na temu „Društveni slojevi i stil života“. Ne poredim ova dva dela jer su neuporediva, ali pozdravljam i jedno i drugo.
Otvoreno pismo srpskoj populaciji
Poštovana populacijo, davnih je dana Radomir Konstantinović napisao „Filozofiju palanke“ i manje je davnih dana Vesna Pešić doktorirala >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << na temu „Društveni slojevi i stil života“. Ne poredim ova dva dela jer su neuporediva, ali pozdravljam i jedno i drugo.
Pa da se uključim gornjim naslovom - „Sociologija palanke“ - u stvarnost koja nam se događa. Zapravo, stvarnost se ređe događa nego što ugrožava naše živote. Dakle, da se uključim u ugrožavanje naših života putem sociologije palanke.
Na dnu lestvice su tzv. klošari, koji nemaju ni stan ni prihode. Oni spavaju „kod prijatelja“, pošto su naši mostovi većma prenapučeni samoubicama, te bi se moglo dogoditi nešto neprijatno po njihovoj glavi stanovnika.
Oni moraju nabaviti „pljuge“, a potom će sve u vezi sa alkoholizmom i ostalim noćenjima biti u redu. Druga kategorija su stambeno obezbeđeni vlasnici nedostatka ikakvog novca, koji prvu kategoriju primaju na spavanje, ne naplaćujući im niti kintu.
Tzv. pljuge kolaju između prve i druge kategorije siromaštva, a, bogme, onaj koji ima bolju kondiciju ode i do narodne kuhinje. Zatim su na listi „dobrostojeći“ penzioneri i ostale gazdarice, koji čak poseduju i zalihe izvesnih namirnica tipa brašno, šećer, ulje. Oni se katkad pojavljuju i na televizijama kao ciljna grupa siromaštva, odnosno opskurnosti.
Četvrta grupacija se sastoji od populacije koja uzima kredite i reprogramom se bori za svoju egzistenciju. To je sredovečna populacija sa potomstvom. Iznad njih su vlasnici nekretnina, recimo rentijeri koji izdaju nešto za trista evra. U odnosu na prethodne, oni su redovni bogataši.
E, sad nastupa tzv. srednja klasa, u koju ne znam da li da utrpam i intelektualce, kako još uvek aktivne, pa i penzionisane, koji rade na „ugovor o delu“. Oni se drže dostojanstveno i kupuju cigarete onima iz prve i druge kategorije na dnu, dakle klošarima jedan i klošarima dva.
Računaju na kratkotrajnost života i relativno plaćene račune. Na neizvesnu brigu potomstva u najtežim trenucima njihovoga kraja. Obično poseduju neku vikendicu u nekoj pripizdini koja se nikad ne može renovirati, a mora da se uvede i voda, koja je neuvodiva.
Poslednji sloj srednje klase, kao ona kora na torti koja služi kao poklopac voćnog kolača, još uvek se gradi da živi dobro, jer je opskrbljen nekim novinama, kafom, pićem, zanatskom viršlom i dezodoransom.
Imamo i mi „aprmidl“, što u prevodu znači viša srednja klasa, kod kojih je mnogo toga delimično nasleđeno, a bogme i privatizovano, kad su bili komunistički direktori, pa ondak kapitalistički vlasnici. Oni žive na relativno visokoj nozi. Ta njihova visoka noga se ne formira putem štikle niti platforme, ali je platforma ipak ključna reč. Nekako su uspeli da objedine položaj, imovinu i poziciju. Oni slave slave i rođendane. Oni izlaze po kafanama. Oni se leče na najbolji način. Oni imaju fotografije svojih unučića i naslednika.
Iznad njih su mali tajkuni, koji su uglavnom na slobodi. Vode ljudi računa o računima. Povrh ovih su veliki tajkuni, koji nisu vodili računa o računima i stigle su ih poternice i tjeralice. I iznad svih je pojam koji se zove „Mišković“, o kojem nemam komentar, osim što prodaje fetu na meru. I najzad, postoji komforni zatvor u Požarevcu, u kojem još samo nedostaje bazen.
