Izvor: TvojPortal.com, 11.Avg.2011, 10:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SLOVAČKI VAŠAR UMETNOSTI U BAČKOM PETROVCU
Izvor:www.tvojportal.com>>U okviru 50., jubilarnih Slovačkh narodnih svečanosti koje se od pre nekoliko godina slave kao nacionalni praznik Slovaka u Srbiji , održanih od 1.do 7. avgusta u Bačkom Petrovcu , pored tridesetak likovnih, folklornih, muzičkih , pozorišnih, književnih i sportskih manfestacija , organizovan je i tradcionalni vašar umetnosti.
Od ranih jutarnjih časova u Glavnoj ulici sa obe strane bilo je postavljeno nekoliko desetina štandova na kojima su dela svojih vrednih ruku izlagali i nudili na probu ili prodaju mahom Slovakinje i to iz svih mesta u Vojvodini nastanjenih pripadnicima ove nacionalne manjine , kao i njihovi sunaronici iz matice, Slovačke, Mađarske i Rumunije.Hiljade posetilaca ove umetničke sajamske priredbe razgledali su i divili se masjtorstvu izrade umetničkih predmeta domaće radinosti po modelima iz kulturne baštine, koloritu slovačke narodne nošnje koja se u hiljadu nijansi presijavala na avgustovskom suncu,a posebno stasu, uzrastu , šarmu, blagosti i lepoti Slovakinja i Slovaka.
1.Zuzana Đurjanki iz Selenče blistala je je nekom unutrašnjom lepotom „tek mladošću došlom“ koja je srasla sa sa sjajem , kolorom i ornamentima tardicionalne slovačke devojačke nošnje za prela, svadbe i udadbe.
2.Lepotica Monika Kohešnjikova stigla je iz delekog grada Ružomberoka , iz Slovačke,da noseći celim svojim bićem mobilnu lepotu tog dela matice , tajanstvenim pismom svog narodnog veza kao da je svojim sunarodnicima u Donjoj zemlji prenela žubor postojbine koji je „čitliv“ svojim nostalgičnim sricanjem svakom ljudskom biću u rasejanju, bez obzira koliko ono traje ,vekovima ili danima .
3.Iz Dedvianske Hule, iz Slovačke, stigao je maestrto Jano Trebula , i to ne prznih ruku, niti pak sa jednom fujarom u njima, a moago je, nego je svojim sunarodnicima doneo ceo naramak ovog tradicionalnih, pastirskih instrumenata.Za one kjima je ovo znano, podseanja radi, a onim neupućenima da predočimo kako je fujara velika sofisticirana narodna pastirska frula , jedintvenog dizajna , tehnički kontrabas, čija se veličin kreće u rasponu od 150 do 170 santimetara.Ovaj instrument netipičnog dizajna , stvara dubok, meditativni tembr.Tradicionalno fujaru su koristili pastiri za rekreaciju ..Danas se fujara preselila sa pastirskih ispaša na scene folkornih narodnih igara i pesama , osobito u slovačkim gradovima Vichodnom i Detvi.Odavno je prešla granice Slovačke i „emigrirala“među ljubitelje domaćih flauta u zemlje Evrope i Amerike.Da dodamo još i to kao je fujara najčešće solo instrument,ali se svira i u ansamblu od dva ili tri insturmenta, i da je 2005. stavljen na lsitu remek-dela usmene i nematerijalne baštine UNESKA, a od 2008. je upsan u listu UNESKA nematerijalne kuturne baštine čovečanstva.
4.Najveću pažnju posetilaca ne samo vašara umentosti nego i Slovačkih narodnih svetkovina u celini , privukao je proslavljeni kavrtet mamički iz Aradca, koji već decenijama razveseljava publiku u mnogim krajevima sveta svirajući na dijatonskim harmonikama, tako zavnim meškama, slovačkom narodnom instrumentu na kojemu su svirale i još uvek sviraju samo žene, koje su uveseljavale porodične proslave , krštenja, svinjokolje ( slovačke zabijačke ), prela, prevoz opreme devojke udavače, itd.Gde god da se pojave vremešne Elža Janoša ( 77. godina ) i nešto mlađe joj druge Zuzana Zelena,Elža Jančo i Ana Puderko, deluju kao gradonosni oblaci oduševljenja iz kojih se na nazočnu čeljad izlije preobilje uzbuđenja. Ove mamičke, harmonikašice iz Aradca,umnogome podsećaju na već kultne „Buranovske babuške „ rok grupu starica iz Udmurtije, na podnožju Urala koje su se proslavile učešćem na ruskim kvalifikacijama za Evroviziju 2010. i zauzele treće mesto i postavši tako svetska muzička senzacija. Samo za razliku od naših mamički, „meškenki „iz Aradca koje i sviraju i pevaju, ruske „Buranovske babuške „ samo pevaju, istina rok.
Branko Rakočević
bački petrovacslovaciVašar umetnosti
