Izvor: Politika, 14.Nov.2013, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SIEPA se gasi početkom 2014.
Božidar Laganin, direktor te agencije, juče podneo ostavku zbog, kako je naveo, „ličnog progona od strane ministra Saše Radulovića”
Višednevna rasprava između ministra privrede Saše Radulovića i direktora Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Božidara Laganina juče je dobila epilog Laganinovim zahtevom vladi da ga razreši sa te funkcije. Njegova ostavka je, reklo bi se, prirodan sled događaja, jer, kako nezvanično doznajemo iz kabineta ministra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Radulovića, toj vladinoj agenciji dani su odbrojani. Svi su izgledi da će biti ukinuta do kraja prvog tromesečja 2014.
To što Laganin u obrazloženju svog zahteva za razrešenje s mesta direktora SIEPA navodi da to čini zbog „ličnog progona od strane ministra Saše Radulovića” uz „sopstvenu želju da svojim prisustvom u ovakvim okolnostima ne opterećuje dalji rad Agencije”, ništa ne menja na stvari. Kao ni njegovo obećanje da se „stavlja na raspolaganje svim članovima vlade kao i relevantnim institucijama Republike Srbije za svako pitanje ili pomoć koju može da pruži”. I dalje ostaje otvoreno pitanje – da li je i koliko ta agencija doprinela prilivu stranih investicija i nisu li njeni troškovi veći od doprinosa.
O tome da li je bilo zloupotreba i ko će eventualno biti odgovoran za njih, javnost bi morala što pre da dozna, pre svega, od aktuelnog ministra privrede, jer je reč o velikim parama poreskih obveznika. Da li će podvučena crta ispod učinka te agencije biti dovoljan razlog da se u njegovo rasvetljavanje uključe i još neki državni organi, ostaje da se vidi, ali već sada je jasno da nešto radikalnije mora da se menja u privlačenju investitora, ne samo inostranih, pa i novčanim podsticajima do deset hiljada evra po zaposlenom.
Ne samo zbog sumnji u delotvornost tog koncepta, već iz prostog razloga što Srbija i pored svih napora SIEPA takve kakva je bila pada na rang-listama po konkurentnosti svoje privrede. Jednostavno mora nam biti jasno da Srbija nema valjan privredni ambijent u koji će investitori hrliti i bez novčanih podsticaja. Oni bi, u krajnjoj liniji, mogli biti samo dobar marketinški potez u konkurenciji sa drugim zemljama, ali nikako ne i presudan faktor u opredeljivanju gde će se neki pogon graditi. Šta jednom „Simensu” znači pet ili deset hiljada evra po novozaposlenom radniku ako, recimo, već godinama ne može da reši pitanje industrijskog koloseka do svog kruga. Je li to posao SIEPA? Nije. Naravno. Ali jeste nečiji. Ove države. O raznim dozvolama i našoj čuvenoj papirologiji reči ne treba trošiti.
Šta to sve kazuje? Da vlada i celokupan pravno, ekonomski, pa i socijalni sistem moraju svi odreda biti mnogo više od onoga što je do juče radila SIEPA.
Čak i kada se stranački, politički gložimo mora se voditi računa kakav signal šaljemo u svet. Kod nas stalno visi pitanje vanrednih izbora. Hoće li ih biti na proleće? Možda hoće, a verovatno neće. To, međutim, strani investitori, ali i ljudi koji su im logistička, analitička i informativna podrška veoma dobro prate, analiziraju, cene rizik. I naravno – odu kod komšija gde su nadnice malo veće, ali imaju svakojaku izvesnost i predvidljivost. Kada to postignemo, valjda prilazeći EU, tada, možda, evri za zapošljavanje mogu biti naša prednost, ali samo novac – nikako ili veoma malo.
---------------------------------------------
Ostaju preuzete obaveze
SIEPA je, prema nezvaničnim podacima, zaključila na desetine ugovora sa stranim investitorima čije se finansijske obaveze protežu gotovo do kraja 2016. U Ministarstvu privrede, nezvanično doznajemo, spremni su da sve te obaveze „ispoštuju” i da ih novčano podrže, jer se s tim stvarima, pa i ugledom države, niko ne sme igrati. Zato će i u budžetima za nekoliko narednih godina biti izdvojen novac za podršku stranim investitorima iako SIEPA više neće postojati.
Slobodan Kostić
objavljeno: 15.11.2013.
