Izvor: Politika, 05.Jan.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SFRJ – rokenrol sila koja sebe nije poštovala
Istoriju Jugoslavije ispričao sam kroz istoriju njene muzike, kaže Ivan Ivačković, autor knjige „Kako smo propevali”
Ko je imao publiku lojalnu do fanatizma, ko je bio prvi rokenrol superstar u Jugoslaviji, kako je Lola Novaković začarala publiku, kome je „mahala” bila draža od svetske karijere, kako su „ratovale” Silvana Armenulić i Lepa Lukić, zašto je „Bijelo dugme” postalo kategorija za sebe, kako je Čola postao četvrta samoupravno-socijalistička >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zvezda, samo su neka od pitanja čije odgovore krije knjiga „Kako smo propevali” Ivana Ivačkovića. Obimno delo o Jugoslaviji i njenoj muzici, u izdanju „Lagune”, donosi i priče o novom talasu, Džoniju Štuliću, Lepoj Breni, „Ribljoj čorbi”, Bajagi, „Ekatarini Velikoj”, Balaševiću, novim primitivcima, novim partizanima, turbo-folku…
Pored hronike lepih i ružnih događaja u društvu, diskografije, recenzija i citata iz intervjua zvezda jugoslovenske muzičke scene, autor knjige, novinar, kritičar i publicista Ivan Ivačković ovom delu dao je i lični pečat. Ivačković za „Politiku” objašnjava da je želeo da napravi rekapitulaciju života generacija koje su rođene, prohodale i odrasle u SFRJ:
– Hteo sam i da onim generacijama koje su rođene posle raspada SFRJ ispričam priču o toj čudnoj, lepoj i nesrećnoj zemlji, iz specifičnog ugla: kroz istoriju njene muzike. Ovo je priča o jednoj državi i njenom zvuku. Vrlo nostalgična knjiga kroz koju defiluju Đorđe Marjanović, „Azra”, „Siluete”, Tereza Kesovija i Mišo Kovač, ali i Mate Parlov, Dragan Kićanović, Nenad Stekić... I Tito, najveća zvezda SFRJ i čovek koji je u tu zemlju uveo glamur, a u politiku pravila šou-biznisa.
U knjizi dominira „Bijelo dugme” koje je, prema rečima Ivačkovića, jedan od najvećih jugoslovenskih simbola, isto koliko i trobojka sa petokrakom ili grb sa šest buktinja:
– Goran Bregović je bio Josip Broz Tito jugoslovenskog rokenrola. Kao što je i Tito bio Bregović jugoslovenske politike. „Bijelo dugme” je sredinom sedamdesetih dalo identitet jugoslovenskoj rok muzici i učinilo je masovnom i uticajnom. Muzika „Dugmeta” nije bila samo odraz društvenog ambijenta nego ga je i oblikovala. Bregović je forsirao duh jugoslovenstva i u tome ostao dosledan do kraja. Zato se raspadom SFRJ moralo raspasti i „Dugme”: jugoslovenstvo je tada postalo roba za koju više nije bilo kupaca– priča Ivačković.
Autor podseća da su za razliku od „Dugmeta”, „Riblja čorba”, Bajaga i neki drugi preživeli i nastavili karijeru:
– Oni svoje karijere nisu tako jako vezali za jugoslovenstvo kao Bregović. Bora Đorđević se kroz raspad SFRJ i sukobe tvrdo stavio na stranu Srbije. Paradoks je u tome što je „Dugme” moralo da završi karijeru, a Bora, koji je forsirao srpstvo, danas bi u Zagrebu okupio više ljudi nego bilo koji hrvatski izvođač. Slovenci su čak dali „Ribljoj čorbi” poštansku marku. Popularnost „Čorbe” ili Bajage u Sloveniji i Hrvatskoj je ogromna, u čemu ima i nostalgije za Jugoslavijom i inata tamošnjim vlastima koje su se pokazale nesposobnima da ispune očekivanja građana. Ali, najčudniji je slučaj Lepe Brene. Ona je, kao i „Dugme”, bila među najvećim simbolima SFRJ, a karijeru je sa uspehom nastavila i posle njenog raspada, što je dokaz njenog smisla za biznis.
Iako izašla krajem 2013, za knjigom „Kako smo propevali” vlada veliko interesovanje, što Ivačković tumači potrebom onih koji su lepši deo života proveli u Jugoslaviji da se vrate u bolju prošlost:
– Ali, svedoči i o radoznalosti onih koji za Jugoslaviju znaju samo iz priča i ne mogu čudom da se načude da je na mestu gde danas imamo nekoliko kvazidržavica postojala jedna velika, lepa i normalna zemlja, fudbalska i rokenrol sila koja je bila poštovana u celom svetu. Nažalost, samu sebe nije umela da poštuje.
------------------------------------------------------------------
Ploče koje su menjale život
Knjiga „Kako smo propevali”pokriva period od nastanka zabavne muzike i rokenrola na ovim prostorima, preko dominacije turbo-folka devedesetih do aktuelnog trenutka, što je Ivačković doživeo kao izazov:
– Teško je bilo proživeti sopstveni život ispočetka i još jednom se suočiti sa činjenicom da moje zemlje više nema. Ponovo sam slušao sve te pesme, i ploče koje su me vaspitale i menjale mi život koji je nestao raspadom SFRJ. Mi koji smo odrasli u njoj kao da smo i umrli zajedno sa njom i onda se reinkarnirali i nastavili sa nekim drugačijim životom.
J. Koprivica
objavljeno: 06.01.2014.
