Izvor: Southeast European Times, 05.Mar.2012, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

S&P: Turska najizloženija potresima iz evrozone

Standard & Purs je saopštio rezultate svog novog indeksa, kojim se određuje relativna izloženost poremećajima u prilivu kapitala 19 država centralne i istočne Evrope, uključujući devet balkanskih zemalja.

05/03/2012

(Hurijet, Dau Džons njuzvajers - 3.3.2012; novinska agencija ACT Medija, Rumunija-Insajder 1.3.2012; Standard end Purs, AFO - 29.2.2012)

Turska je najpodložnija potencijalnim potresima u evrozoni, ukazala je u sredu (29. februara) kompanija >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << za finansijske usluge Standard end Purs, saopštavajući rezultate novog indeksa kojim se procenjuje uticaj poremećaja priliva kapitala na evropske ekonomije u razvoju.

Prvim Indeksom osetljivosti Evrope u razvoju (EESI) ove agencije obuhvaćeno je 19 zemalja izvan evrozone, uključujući devet balkanskih zemalja, osam bivših sovjetskih republika, te Mađarska i Poljska.

„Procenjujemo da je Turska najpodložnija iznenadnom odlivu finansijskih sredstava i opasnosti od eksternog refinansiranja. Njena EESI ocena je najveća od svih i iznosi 2,94“, navodi S&P. „Najočiglednija nuspojava kreditnog buma u Turskoj je rapidno povećanje njenog deficita tekućih transakcija na rekordnu cifru u odnosu na prethodne godine, u iznosu od 10 odsto BDP u 2011. godini [pogoršanje koje je takođe podstaknuto većim cenama nafte].“

U saopštenju u kojem su objavljeni zaključci novog indeksa nije izneto objašnjenje o metodologiji koja je korišćena prilikom izrade izveštaja EESI, niti se precizira koji su indikatori, ako je uopšte bilo takvih, nosili najveću težinu u pogledu konačne ocene zemlje.

Novi indeks ne utiče direktno na suvereni kreditni rejting zemalja obuhvaćenih njime, navodi agencija. Međutim, eksterni potresi mogli bi da dovedu do povećanja nivoa javnog duga i nagoveste silazni pritisak na rejting.

„Opasnost je da bi, uprkos rebalansiranju ostvarenom do sada, novi pokušaji smanjenja duga u finansijskom sektoru evrozone mogli da izazovu destabilizaciju odliva kapitala iz mnogih evropskih ekonomija u razvoju, sa negativnim jakim uticajem na rast i javne finansije.“

Analiza zemalja pokazala je da je većina postigla napredak u smanjenju svojih ranije visokih deficita tekućih transakcija, ističe S&P, navodeći Tursku i Ukrajinu kao „istaknute primere“.

Visoki turski zvaničnici oštro su kritikovali zaključak S&P da je njihova zemlja -- prema izveštaju MMF jedna od tri ekonomije sa najvećim rastom u svetu u 2011. godini -- najpodložnija mogućem poremećaju u prilivu kapitala.

Potpredsednik vlade Ali Babačan smatra da je takva procena pristrasna, dok ju je ministar finansija Mehmet Šimšek opisao kao „slabu i nepotpunu“.

„Postoji problem sa deficitom tekućih transakcija, koji je delimično vezan za cene energije i veliku domaću potražnju, ali fokusirati se samo na to prilikom donošenja zaključka da je Turska najpodložnija zemlja, pokazuje da analiza nije vrlo čvrsta“, rekao je Šimšek u Privrednoj komori Izmira u subotu, a prenosi turski dnevnik Hurijet.

U izveštaju S&P svaka ekonomija je uvrštena u jednu od pet kategorija, u zavisnosti od nivoa podložnosti poremećajima u prilivu kapitala, navodi rumunska novinska agencija ACTMedija. Mađarska, koja je dobila drugu najveću ocenu, 2,09, u istoj je grupi sa Turskom.

„Njena izloženost je vezana za njen spoljni dug, a ne za njenu poziciju u pogledu eksternih tokova; Mađarska je zapravo imala mali suficit osnovnih transakcija u 2011“, navodi S&P.

Bosna i Hercegovina je svrstana u drugu grupu, zajedno sa Letonijom, dok su Poljska, Gruzija, Crna Gora, Litvanija, Srbija i Belorusija uvrštene u treću kategoriju, koju čine zemlje sa prosečnom izloženošću potencijalnim eksternim potresima, izvestila je rumunska novinska agencija.

Četvrta grupa uključuje Ukrajinu, Rumuniju, Albaniju, Hrvatsku i Bugarsku, za koje se smatra da su suočene sa umerenom do manje izloženosti, navodi ACTMedija.

Jedina balkanska ekonomija među te četiri za koju se smatra da je najmanje osetljiva na potrese iz evrozone je Makedonija. Druge tri su Rusija, Kazahstan i Azerbejdžan, sa ocenama -0,07, -0,45 i -2,19.

Osam od 19 zemalja -- među njima Albanija, Srbija, Rumunija i Makedonija -- postalo je „otvorenije nego ikada pre“, gledano prema izvozu u odnosu na BDP, navodi S&P.

„Međutim, svako duže slabljenje potražnje za njihovim izvozom u evrozoni ili slabljenje 'roditeljske banke' u evrozoni, moglo bi da smanji poverenje u Evropi u razvoju, upravo kada se ona, čini se, prilagodila modelu rasta koji se manje oslanja na kredite“, upozorava agencija.

Nastavak na Southeast European Times...