Izvor: Šumadija Press, 09.Jul.2015, 13:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruski veto diplomatski uspeh Srbije
Ruski veto na rezoluciju o Srebrenici u Savetu bezbednosti UN uspeh je Srbije na diplomatskom planu, izjavio je danas profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković.
Upitan da li se ruski veto može posmatrati i kao pobeda Srbije u SB UN, primetio je da se to baš ne bi moglo tako kvalifikovati, jer Srbija u toj priči nije bila ključni igrač, već se u ovom slučaju pre može govoriti o odnosu Rusije i zapadnih zemalja.
Rusija je, navodi Visković, verovatno u >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << svojoj odluci kalkulisala i odnos sa Srbijom i mogućnost da u jednom trenutku može da zatraži neku vrstu kontrausluge zbog veta na britansku rezoluciju.
On je ocenio da su u celoj priči o rezoluciji dominirali odnosi Rusije i zapadnih zemalja i da se, čim se pojavio ruski kontrapredlog, moglo pretpostaviti da će biti uložen veto s jedne ili s druge strane.
– Možda bi bilo bolje da Britanija nije insistirala i da je povukla sopstveni predlog, ali je na kraju očito bilo pitanje spasavanja obraza i u takvoj situaciji oni su radije išli na to da prisile Rusiju da uloži veto nego da sami povuku rezoluciju za koju su znali da ne može biti usvojena – rekao je Visković i ponovio da ne bi bilo neuobičajeno u međunarodnim odnosima da Rusija u jednom trenutku zatraži neku vrstu kontrausluge od Srbije.
Tu može biti reči o raznim stvarima, rekao je navodeći da će onda naša strana proceniti da li je to u tom trenutku u nasem interesu.
– Ali objektivno, kad vam neko takvu uslugu učini kao što je Rusija učinila stavljajući veto, morate imati neku vrstu obaveze da na određeni način to vratite – navodi Visković.
On je, međutim, uveren, da se to neće raditi na način koji bi iritirao zapad i bio “neka vrsta bumeranga” koja bi nam se mogla obiti o glavu.
Visković kaže i da je ceo proces u vezi s predlaganjem rezolucije, kao i rasprava na SB UN, na neki način poremetio odnose u regionu i smatra da bi bilo bolje da se “išlo sa nečim manje ambicioznim i usmerenim na budućnost”.
– Nije čest slučaj da se tako lako i brzo prihvataju neki teški izrazi, uključujući i takve kategorizacije kao što je genocid, koje imaju svoje političke i pravne posledice, i da se očekuje od druge strane koja je optužena, da to jednostavno i lako prihvati – navodi Visković.
On je dodao da bi bilo bolje da se tražio zajednički jezik, zajednička sadašnjost i budućnost, iako se prošlost, navodi, ne sme negirati, ne može zaboraviti i gurnuti ispod tepiha.
