Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Jul.2015, 18:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Reakcije na neusvajanje rezolucije

Neusvajanje britanskog predloga rezolucije o Srebrenici danas u Savetu bezbednosti UN izazvalo je brojne reakcije. Britanski ministar spoljnih poslova Filip Hamond izrazio je veliko razočaranje zbog toga. Ruski veto na rezoluciju o Srebrenici u Savetu bezbednosti UN uspeh je Srbije na diplomatskom planu, izjavio je profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković, a profesor na FPN Slaviša Orlović izjavio je da je time što ona nije usvojena onemogućeno da se našoj zemlji pripišu kvalifikacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za genocid. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da Rusija nije dozvolila da se eventualnim usvajanjem rezolucije, koju je Velika Britanija predložila u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, problematizuje situacija i pojačaju podele unutar Bosne i Hercegovine.

"Mi smo imali tri cilja: da obeležimo godišnjicu i setimo se žrtava genocida u Srebrenici i žrtava na svim stranama tokom konflikta u Bosni i Hercegovini; da apelujemo na postizanje pravde za sve, kao i na pomirenje; i da iz ovih tragičnih događaja izvučemo lekcije za Ujedinjene Nacije", kaže se u saopštenju koje je Tanjugu dostavljeno iz britanske ambasade.

Prema rečima britanskog ministra, rezolucija nije upirala prst krivice ni u koga, niti je trebalo da ponovo izazove bolne podele.

Neusvajanje rezolucije je ponižavajuće za porodice žrtava i preživele iz Srebrenice, naveo je Hamond i dodao da je istinsko pomirenje zahteva suočavanje sa prošlom realnošću na svim stranama, i odlučnost da se, zbog budućnosti, iz toga izvuku pouke.

"Imamo obavezu prema svima onima koji su u ratu izgubili svoj život, da zajedno radimo na izgradnji bezbedne i prosperitetne Bosne i Hercegovine", zaključio je Hamond.

Visković: Diplomatski uspeh Srbije

Ruski veto na rezoluciju o Srebrenici u Savetu bezbednosti UN uspeh je Srbije na diplomatskom planu, izjavio je danas profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković.

Upitan da li se ruski veto može posmatrati i kao pobeda Srbije u SB UN, primetio je da se to baš ne bi moglo tako kvalifikovati, jer Srbija u toj priči nije bila ključni igrač, već se u ovom slučaju pre može govoriti o odnosu Rusije i zapadnih zemalja.

Rusija je, navodi Visković, verovatno u svojoj odluci kalkulisala i odnos sa Srbijom i mogućnost da u jednom trenutku može da zatraži neku vrstu kontrausluge zbog veta na britansku rezoluciju.

On je ocenio da su u celoj priči o rezoluciji dominirali odnosi Rusije i zapadnih zemalja i da se, čim se pojavio ruski kontrapredlog, moglo pretpostaviti da će biti uložen veto s jedne ili s druge strane.

"Možda bi bilo bolje da Britanija nije insistirala i da je povukla sopstveni predlog, ali je na kraju očito bilo pitanje spasavanja obraza i u takvoj situaciji oni su radije išli na to da prisile Rusiju da uloži veto nego da sami povuku rezoluciju za koju su znali da ne može biti usvojena", rekao je Visković i ponovio da ne bi bilo neuobičajeno u međunarodnim odnosima da Rusija u jednom trenutku zatraži neku vrstu kontrausluge od Srbije.

Tu može biti reči o raznim stvarima, rekao je navodeći da će onda naša strana proceniti da li je to u tom trenutku u nasem interesu.

"Ali objektivno, kad vam neko takvu uslugu učini kao što je Rusija učinila stavljajući veto, morate imati neku vrstu obaveze da na određeni način to vratite", navodi Visković.

On je, međutim, uveren, da se to neće raditi na način koji bi iritirao zapad i bio "neka vrsta bumeranga" koja bi nam se mogla obiti o glavu.

Visković kaže i da je ceo proces u vezi s predlaganjem rezolucije, kao i rasprava na SB UN, na neki način poremetio odnose u regionu i smatra da bi bilo bolje da se "išlo sa nečim manje ambicioznim i usmerenim na budućnost".

"Nije čest slučaj da se tako lako i brzo prihvataju neki teški izrazi, uključujući i takve kategorizacije kao što je genocid, koje imaju svoje političke i pravne posledice, i da se očekuje od druge strane koja je optužena, da to jednostavno i lako prihvati", navodi Visković.

On je dodao da bi bilo bolje da se tražio zajednički jezik, zajednička sadašnjost i budućnost, iako se prošlost, navodi, ne sme negirati, ne može zaboraviti i gurnuti ispod tepiha.

Dodik: Bez trijumfalizma

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je danas da Rusija nije dozvolila da se eventualnim usvajanjem rezolucije, koju je Velika Britanija predložila u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, problematizuje situacija i pojačaju podele unutar Bosne i Hercegovine (BIH).

Ne treba pokazivati nikakav trijumfalizam i ja ga nemam u sebi, ali treba zahvaliti Rusiji što su razumeli situaciju u regionu, rekao je Dodik za RTRS.

Mislim da je britanski cinizam i pokušaj da se ovde njihovom arogancijom, zbog lošeg međunarodnog položaja, ovde podiže rejting i daje sramni predlog rezolucije, ključni događaj je što se to nije dogodilo, ocenio je Dodik.

Velika Britanija snosi odgovornost za podele koje će biti izražene u BIH i opet će biti opšta atmosfera negiranja i osude ruske strane, ukazao je Dodik.

Dodik je istakao da je britanski predlog rezolucije ciničan i ponižavajući za Srbe i nikada im to neće zaboraviti.

Zahvalan sam Rusiji, zahvalan svima koji su bili uzdržani, a osude britanskog ponašanja treba da uslede, rekao je Dodik.

Cvijanović: Rezolucija ne bi doprinela pomirenju u BiH

Premijerka Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je danas da entitetska vlada izražava duboko poštovanje prema svim zrtvama proteklog rata u BiH i njihovim porodicama i dodala da je više puta upozoravala da usvajanje britanske rezolucije o Srebrenici ne bi doprinelo izgradnji pomirenja u državi.

Usvajanje rezolucije bi, smatra predsednica vlade Srpske, doprinelo daljoj destabilizaciji unutrašnjih odnosa i ozbiljno bi se poremetila nastojanja da se postigne minumum saglasnosti oko brojnih pitanja od interesa za građane dva entiteta i Brčko Distrikta.

Povodom neusvajanja britanske rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednostu UN, zbog ruskog veta, Cvijanović je nakon sednice entitetske vlade navela da vlada izražava zahvalnost za razumevanje i napore koje su uložile Srbija, Rusija, Kina i druge države koje su upozoravale "na štetnost predložene rezolucije po unutrašnje odnose u BiH".

Na sednici je usvojen i zaključak u kojem vlada RS izražava opredeljenje da kroz dijalog i u saradnji s lokalnim organima vlasti opštine Srebrenica radi na daljem unapređenju međunacionalnih odnosa i poboljšanju ukupnog političkog i privrednog ambijenta u toj lokalnoj zajednici, prenela je Fena.

Entitetska vlada je ponovo izrazila i punu privrženost Dejtonskom sporazumu, koji je omogućio da BiH funkcioniše i izgrađuje svoje demokratske kapacitete.

Orlović:  Veto za Srbiju veoma značajan

Profesor na Fakultetu političkih nauka Slaviša Orlović izjavio je danas, povodom ruskog veta na predlog rezolucije o Srebrenici, da je time što ona nije usvojena onemogućeno da se našoj zemlji pripišu kvalifikacije za genocid.

"Za Srbiju je ovakav ishod glasanja veoma važan jer se ne daje povoda da joj se dodatno pripišu kvalifikacije koje ne stoje i samim tim neće se, barem ovim povodom, dalje trasirati put novim interpretacijama i političkim potezima kao što su najave revizije Dejtonskog sporazuma i slično", rekao je Orlović u izjavi Tanjugu.

Prema njegovim rečima Srbija se držala prilično kostruktivno i suzdržano, što znači - pomirenje da, poniženje ne.

"Pokazuje se da pomirenju u regionu verovatno više doprinosi odlazak premijera Srbije Aleksandra Vučića u Srebrenicu nego usvajanje nekakve rezolucije u Ujedinjenim nacijama", rekao je Orlović.

On je naglasio da pomirenja u regionu neće biti dok svako u regionu ne pogleda sebe u sopstvenom ogledalu "jer ne može se problem videti samo u Srbiji, pogotovo u Srbiji onakvoj kakva je danas".

Upitan da li očekuje dalje poteze međunarodne zajednice u vezi sa Srebrenicom i rezolucijom, Orlović je odgovorio da je moguće da se ta inicijativa nastavi u okviru Evropskog parlamenta.

"Pošto se približava obeležavanje godišnjice u Srebrenici ostalo je malo vremena, ali to ne znači da se neće nastaviti sa inicijativama oko jačanja ingerencija Bosne u pravcu revizije Dejtonskog sporazuma i na neki način dubljeg integrisanja Republike Srpske u jedinstvenu državu", smatra Orlović.

On je zaključio da je Rusija za stavljanje veta očigledno imala svoj interes, dodajući da se držala svojih principa i tom odlukom želela da potvrdi svoju ulogu, značaj i prisustvo u regionu.

Joksimović: Sve manje razumevanja između Rusije i Zapada

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović danas je, povodom ruskog veta na predlog Rezolucije o Srebrenici, rekla da ne možemo biti zadovoljni što se kao region samostalno ne borimo za pomirenje i istakla da je ova tema u Savetu bezednosti UN pokazala sve jaču produbljenost u odnosima Istoka i Zapada.

Kada govorimo o regionu, prvenstveno se moramo suočiti sa činjenicom da posle 20 godina nismo u stanju da se samostalno borimo sa reliktima prošlosti, da se samostalno borimo sa pomirenjem i problemima sa kojima smo suočeni više od 20 godina, rekla je Joksimović Tanjugu.

U tom smislu, kako je rekla, ne možemo biti zadovoljni.

"Međutim, ako govorimo šire, u kontekstu Ujedinjenih nacija, moramo reći da je ovo jedna od tema koja je pokazala da postoji sve jača produbljenost u odnosima Istoka i Zapada", rekla je Joksimović.

Ovo je, kako je navela, nadišlo aktuelno pitanje odnosa Srbije i BiH odnosno pitanje same rezolucije, jer produbljuje jaz između Istoka i Zapada koji se demonstrira u svim segmentima, između ostalog, u ovom trenutku i pred UN.

Joksimović podseća da je tema veta bila mnogo prisutnija tokom Hladnog rata, a u  međuvremenu je bio sredstvo koje se retko koristilo.

"U tom kontekstu, predstavlja neku vrstu iznenađenja odnosno pokazatelja da između Rusije i Zapada postoji sve manje razumevanja i sve više spremnosti da se ta vrsta nerazumevanja javno pokaže", rekla je Jaksimović.

Duraković: Poražena je svetska pravda

Neusvajanje britanske rezolucije o Srebrenici zbog ruskog veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, načelnik opštine Srebrenica Ćamil Duraković nazvao je porazom svetske pravde uspostavljene kroz Međunarodni sud pravde u Hagu.

Predstavnici deset zemalja su podržali britansku rezoluciju, četiri zemlje su bile uzdržane, a ambasador Rusije pri Ujedinjenim navcijama Vitalij Čurkin je bio protiv.

Za Durakovića, ipak, postoji "tračak nade", jer je većina zemalja bila za rezoluciju, u odnosu na Rusiju koja je, prema njegovom mišljenju, stavila veto "zbog Srbije i drugih interesa".

"Verujem da Rusi nisu pomislili nijedne sekunde ni na žrtve, ni na genocid, jednostavno su to dogovorili sa Srbijom, ali je Rusija ostala usamljena u toj odluci, što govori o izolovanosti nekih zemalja koje ne prihvataju ni sudske presude", rekao je Duraković agenciji Fena.

Prvi čovek Srebrenice je dodao da Bošnjaci "nisu nešto posebno izgubili", već da je "izgubio svet".

"Mi ćemo živeti još kratko vreme ali će svet, a posebno Srbija, morati pre ili kasnije istinu pogledati u oči", poručio je Duraković.

Raškovic Ivić: Prekid evro-integracija i vanredni izbori

Demokratska stranka Srbije ocenila je danas da je, nakon ruskog "Ne" rezoluciji o Srebrenici u Savetu bezbednosti UN, doživela krah politika Vlade Srbije "EU nema alternativu".

DSS je ocenila i da su se "zaklinjanja predsednika Vlade da su Velika Britanija, SAD, Francuska, Nemačka naši prijatelji, pokazala kao prazne reči".

"Srbiji je potrebna drugačija politika i prekid evropskih integracija. S obzirom na to da Vlada Srbije nije sposobna da izvrši taj zaokret, neophodno je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora", ocenila je predsednica te stranke, Sanda Rašković Ivić.

"Ruskim 'Ne' rezoluciji o Srebrenici sprečeno je da se srpskom narodu pripiše genocidnosti i to voljom država koje su počinile najveće zločine u istoriji čovečanstva. Rusija je time odbranila srpske nacionalne, državne interese Srbije i zaustavila napade i pritiske na Republiku Srpsku koji bi usledili da je rezolucija prihvaćena", ocenila je Rašković Ivić.

Ona je rekla da Srbija zahvalnost duguje i Kini, zbog njene konstuktivne uloge.

"Danas je postalo sasvim jasno, i onima koji su do sada bili u dilemi, ko su srpski prijatelji, a ko nisu: stav o rezoluciji ih je jasno razvrstao na dve strane. Očigledno je da Srbija u Rusiji ima strateškog saveznika, a da Evropska unija radi protiv vitalnih srpskih interesa", piše u saopštenju DSS.

Popović: Istorijski čin zaštite interesa Srbije

Lider Srpske narodne partije Nenad Popović ocenio je danas da je Rusija "istorijskim činom stavljanja veta" na britanski predlog rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti UN, još jednom dokazala da Srbija nema bližeg i iskrenijeg saveznika i prijatelja od Rusije."Ovim istorijskim činom sprečena je namera pojedinih zapadnih zemalja da čitavu srpsku naciju označe kao genocidnu, ali i njihov pokušaj da sruše Republiku Srpsku", kazao je Popović i dodao da je SNP na vreme obavestila srpsku javnost o spremnosti Rusije da zaštiti interese Srbije u vezi s pitanjem Srebrenice i da ne dozvoli da srpski narod "nosi krst genocidnog naroda".

"Bili smo sigurni u to da će Rusija, kao i uvek u našoj istoriji, biti uz srpski narod", saopštila je SNP.

"Ovim putem izražavamo duboku zahvalnost Rusiji, ruskom narodu, i predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, za podršku koju ova zemlja pruža Srbiji u trenucima kada je njena budućnost najugroženija", piše u saopštenju.

SNP onima "koji su sumnjali u spremnost Rusije da stane u zaštitu Srbije, poručuje da Srbija i Rusija nikada u prošlosti nisu, niti će u budućnosti, trgovati svojim prijateljstvom".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

B92: "Rusija za stavljanje veta imala svoj interes"

Vostok.rs: Britanija razočarana neusvajanjem rezolucije