Izvor: Southeast European Times, 09.Sep.2010, 22:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rusija predstavlja predlog finansiranja naftovoda

Planirana izgradnja naftovoda Burgas-Aleksandropolis je u zastoju zbog protivljenja na lokalnom nivou, kao i zbog ekoloških i finansijskih pitanja.

09/09/2010

(Balkans.com - 09/09/10; Dnevnik.bg, Medijapul, Sofijska novinska agencija, Money.bg, Actualno.com, Cross-bg.net, Transneft - 08/09/10; UPI - 25/08/10; RIA Novosti - 24/08/10)

Predstavnici bugarskih i ruskih deoničara zastalog projekta Burgas-Aleksandropolis razmatraju novi plan finansiranja, prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << kojem bi moskovska kompanija Transneft finansirala izgradnju naftovoda.

Predlog je predstavljen u sredu (8. septembar), prilikom sastanka u ruskoj prestonici.

Tri zemlje su se dogovorile krajem 2007. da grade naftovod između Burgasa, na bugarskoj crnomorskoj obali, i Aleksandropolisa, na grčkoj mediteranskoj obali, a sporazum o projektu su potpisale početkom 2008. godine.

Planirani cevovod dužine 280 kilometara, kojim bi se zaobišao Bosforski moreuz, u početku bi prenosio 35 miliona tona nafte godišnje. Njegov kapacitet bi mogao da se proširi na 50 miliona tona.

Naftovod bi trebalo da gradi i vodi Trans-Balkan Pajplajn (TBP), međunarodna kompanija osnovana u Amsterdamu u februaru 2008, u kojoj Rusija ima 51 odsto deonica. Preostalih 49 odsto ravnomerno je podeljeno između Bugarske i Grčke.

Ruskog učesnika u projektnoj kompaniji, Pajplajn Konzorcijum Burgas-Aleksandropolis Ltd, osnovali su zajedno Transneft (33,34%), Rosneft (33,33%) i Gazprom Neft (33,33%).

Izgradnja je trebalo da počne u oktobru 2009, ali se to još nije dogodilo. Od vlade desnog centra, koja je nasledila prethodnu bugarsku vladajuću koaliciju na čelu sa socijalistima, posle parlamentarnih izbora u julu 2009. godine, dolaze pomešani signali.

Zajednički projekat sa Rusijom i Grčkom za izgradnju gasovoda mnogi Bugari posmatraju kao vrlo kontroverzan, a stanovnici tri crnomorske opštine, ukjučujući Burgas, su ga odbacili na referendumima održanim prošle godine.

Mnogi lokalni stanovnici strahuju da će naftovod naškoditi turizmu, dok nevladine organizacije upozoravaju na potencijalne ekološke katastrofe, ukoliko se sprovedu planovi za izgradnju naftnog terminala na moru.

Bugarski premijer Bojko Borisov, lider vladajuće stranke Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB), čak je nagovestio u jednom trenutku u junu da bi Sofija mogla potpuno da se povuče iz projekta. Ubrzo nakon toga, on je rekao da će konačna odluka zavisiti od rezultata međunarodne ekološke procene projekta, koja će, kako se očekuje, biti završena u februaru.

"Svi smo svesni da bi posle situacije u Meksičkom zalivu mnogi, mnogi ekolozi sada bili pažljiviji u pogledu stavljanja nafte u malu luku kao što je Burgas [i] u nemirno more kao što je Crno more", izjavio je Borisov u televizijskom intervjuu 18. juna.

Zbog nastavka neizvesnosti oko učešća u projektu, Sofija se u julu složila da plati svoj doprinos od 6,5 miliona evra za operativne troškove tog projekta u vrednosti 1,5 milijardi evra.

Novi predlog Rusije o finansiranju biće razmotren na generalnom sastanku deoničara TBP u Amsterdamu sledećeg meseca, navodi Transneft u saopštenju objavljenom posle razgovora u sredu sa bugarskom delegacijom u Moskvi.

Bugarsko ministarstvo finansija, koje je zaduženo za taj projekat u bugarskoj vladi, prvo je delovalo neupućeno u pogledu sastanka. Kasnije istog dana potvrdilo je da delegacija, na čelu sa Rumenom Porožanovim, jednim od bugarskih članova nadzornog odbora TBP, boravi u Moskvi. Izveštaja o učešću predstavnika iz Grčke na sastanku nije bilo.

U izveštaju Sofijske novinske agencije navodi se da je Porožanov izjavio posle razgovora da su se učesnici složili da TBP mora detaljno da izloži svoj predlog, kako bi pojasnila ekonomske prednosti koje bi se potencijalno stvorile izgradnjom i upravljanjem projektom Burgas-Aleksandropolis.

Nastavak na Southeast European Times...