Izvor: S media, 23.Dec.2011, 21:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rusija: Ko nišani Putina? (VIDEO)

Vikend protesti u Rusiji pod nazivom “Za poštene izbore” ne jenjavaju ni tri nedelje nakon održavanja palametarnih izbora. Za subotu, 24. decembar, zakazane su nove demonstracije, dva dana nakon što je, poštujući važeće izborne rezultate, formiran novi saziv ruskog parlamenta - državne Dume. Na taj dan, ruski predsednik Dmitrij Medvedev prilikom obraćanja poslanicima, javnosti je poručio da Rusku Federaciju očekuje „kompleksna promena >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << političkog sistema“.

Medvedev najavio reformu političkog sistema

EP traži nove "slobodne i fer" izbore u Rusiji

Putin spasao Rusiju od bankrota

Najvažnijom među njima čini se pojednostavljivanje procedure registracije partija, smanjenje broja potpisa birača za učešće na predsedničkim izborima, kao i uvođenje proporcionalnog sistema u velikom broju okruga.

Ovim, kao i puštanjem iz zatvora dvojice vođa potesta - Ilje Jašina i Aleksandra Navaljnova - ispunjen je dobar deo zahteva demonstranata. Osim glavnog! Poništavanje izbornih rezultata, zbog, kako kažu, krađe i manipulacije glasovima birača.

A glasovi zvanično kažu da je vladajuća Jedinstvena Rusija (JR) osvojila blizu 50 odsto glasova. Prate je, sa velikog odstojanja, komunisti Genadija Zjuganova, liberal-demokrate Vladimir Žirinovskog i Mironovljeva Pravedna Rusija. Iako je pobeda JR ubedljiva, u poređenju sa parlamentarnim izborima 2007. godine, Putinova neprikosnovena partija, osvojila je 15 odsto glasova manje. Iako je popularnost ove partije nesumnjiva, među Putinovim pristalicama nemir izaziva približavanje predsedničkih izbora, koji će biti održani u martu naredne godine.

Buđenje Rusa

Izliv nezadovoljstva građana koji je pokrenut pre skoro tri nedelje na Trgu Balotnaja u Moskvi, a proneo se nepreglednim ruskim prostranstvom, od Kalinjingrada do Vladivostoka, prvi je građanski bunt Rusa u ovom veku. U javnosti se može čuti čitav spektar komentara i analiza.

Analitičar Dragan Petrović u izjavi za S media portal upozorava na „mladu rusku demokratiju“.

- Rusija je višestranački sistem i parlamentarne izbore upoznala tek devedesetih godina, u Jeljcinovo vreme kraha ekonomije i kulminacije socijalno-ekonomskih problema – podseća Petrović. – Sa druge strane, Rusija doživljava procvat upravo u periodu od 2000. godine kada na scenu stupa Vladimir Putin.

Petrović objašnjava da je upravo to razlog za toliko široku podršku ruskih građana stranci Jedinstvena Rusija, oličenoj u liku i delu Vladimira Vladimiroviča. Poslednji parlamentarni izbori, ipak, beleže drastičan pad popularnosti najmoćnije ruske partije. Na izborima 2007. godine osvojili su 65 odsto, a na poslednjim 15 odsto manje glasova.

- I podrška od 50 odsto je izuzetno velika i teško je da ćete u bilo kojoj tako velikoj zemlji naići na toliko široko poverenje koje birači daju samo jednoj partiji - objašnjava Petrović. – Važno je napomenuti da ostale partije, komunisti, Liberalno - demokratska partija i Pravedna Rusija skoro imaju konsenzus sa Jedinstvenom Rusijom, i nisu antisistemske partije. Kad se sve to sabere, uviđamo da ogromna većina građana ima poverenje u vladajuću stranku oličenu u tandemu Putin-Medvedev.

Ko protestuje u Rusiji?

Pitanje koje logično sledi je ko su onda ljudi koji protestuju? Više od 50.000 demonstranata na Trgu Balotnaja u Moskvi, hiljade na ulicama Sankt Petersburga i širom Rusije, nosili su transparente i revoltirano uzvikivali „Rusija bez Putina“, poručujući vladajućoj partiji da je „lopovska, korumpirana i manipulativna“. Novinar Boško Jakšić piše o nezadovoljnim mladim ljudima iz srednje klаse kojа je svoj socijаlni stаtus ojаčаlа uprаvo tokom Putinove decenije ekonomskog prosperitetа Rusije.

- Kаko obično bivа, posle togа otvаrа se аpetit zа političkim slobodаmа – podseća Jakšić. - Urbаnа srednjа klаsа, zа koju tvrde dа čini i do petine ruskog društvа, izlаzi iz аpаtije, pokаzujući dа želi više stаndаrde političkog životа.



On naglašava da se izа zаhtevа zа ponаvljаnjem izborа krije zаhtev zа demokrаtskim reformаmа i liberаlizаcijom:

- Zаhtevi zа većim prаvimа i slobodаmа, iskаzаni nа protestimа, su nа neki nаčin logičnа pojаvа. Otudа, posle decenije ćutnje, i prvo mаsovno neslаgаnje sа „putinizmom“ – svojevrsnom mešаvinom аutoritаrne politike i dirigovаne ekonomije.

Marginalne stranke i strani faktor

Analitičar Dragan Pretrović ima drugačiji pogled na aktere ruskih zimskih protesta:

- Protestuje takozvana druga Rusija, koja je personalno i ideološki vezana za napušteni neoliberalni koncept iz devedesetih godina. To su na primer, gospoda Gasparov i Njemcov. Oni opet nisu uspeli da pređu cenzus, pa sad organizuju demonstracije. Stoga, oni ne mogu imati ozbiljniju podršku u ruskom biračkom telu. A da ne govorim o tome da njih direktno podržava angloamerička administracija i politika!

Medvedev: Strani faktor i ekstremisti

„Nećemo dozvoliti provokatorima i ekstremistima da uvuku društvo u svoje avanture, nećemo dozvoliti mešanje spolja u naše unutrašnje stvari", rekao je Medvedev pred članovima oba doma ruskog parlamenta, ruskim političkim rukovodstvom i zvaničnicima glavnih verskih zajednica u Rusiji. On je ocenio da je u Rusiji "nužna demokratija, a ne haos

Pouke za vladajuću strukturu

Petrović naglašava da nema sumnje da postoje i nepravilnosti prilikom zbrajanja izbornih rezultata i da je dobar deo stanovništva nezadovoljan brzinom reformi i socijalnim dobicima u odnosu na ukupan prosperitet države u poslednjih 11 godina.

- Ovi protesti mogu da alarmiraju Medvedeva i Putina da neke stvari moraju da menjaju, ali oni ne mogu imati takvu snagu u biračkom telu i javnom mnjenju Rusije da bi se zemlja ozbiljnije potresla – tvrdi Petrović.

Neupitna pozicija Jedinstvene Rusije

Na poslednjim do sada održanim prostestima primetno je bilo prisustvo komunista Genadija Zjuganova, pa čak i nekih istaknutih zvaničnika Pravedne Rusije, koja se uzima za politički projekat vladajuće Jedinstvene Rusije.

- Svaka politička stranka sada gleda neki svoj ćar. Ipak, stepen mogućeg oštećenja ovih partija na parlamentarnim izborima nije veći od nekoliko procenata i niko ozbiljan ne dovodi u pitanje suštinu ovih rezultata. Teško je biti pravilan i reći sada zašto je tih 15 odsto otpalo. Da li su Rusi nezadovoljni Putinovom gvozdenom pesnicom ili mekšim pristupom Medvedeva, teško je reći, ali je jasno da sve što ne valja u jednoj zemlji ide na adresu vladajuće strukture – kaže Petrović za naš portal.

Naš sagovornik u buntu dela ruskog građanstva vidi i globalne razloge svetske ekonomske krize. Međutim, prema njegovim rečima, nemoguće je da stranka koja ne može da prođe cenzus, putem otpora, osvoji parlament i kaže: "Mi sad vladamo!"

- Ovi što demonstriraju mogu da skrenu pažnju na sebe, ali cifre pokazuju drugo. Ipak, Putin i Medvedev bi trebalo iz ovoga da izvuku zaključke i pouke, jer je ruska birokratija oduvek bila preglomazna i borila se sa korupcijom. Međutim, da je nezadovoljstvo tako veliko, oni ne bi imali podršku od skoro 50 odsto biračkog tela – zaključuje Petrović.

Jelena Brkić

Nastavak na S media...

S media: Gorbačov traži ostavku Putina