Izvor: RTS, 06.Maj.2013, 20:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rušenje "Skadra"
Urušavanje zgrada Generalštaba moglo bi da ugrozi život i zdravlje ljudi i odvijanje saobraćaja, kažu u Ministarstvu građevine i urbanizma i traže da se zgrada obriše iz registra kulturnih dobara. Arhitekte poručuju da je to loš potez i da nema nikakve veze sa bezbednosnim razlozima.
Sedmog maja navršava se 14 godina od bombardovanja zgrade Generalštaba u Nemanjinoj ulici u Beogradu. Ni posle toliko vremena nema jednoglasnog stava struke i države da li taj objekat treba >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << srušiti ili mu vratiti prvobitni izgled.
Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju Oko
Zgrada Generalštaba je jedan od najsvetlijih primeraka moderne u Beogradu i jedino delo akademika Nikole Dobrovića. Građena je celu deceniju i završena 1965. godine.
Simbolični kanjon Sutjeske u centru glavnog grada, sa fasadom koja na neki način predstvalja i bratstvo i jedinstvo u građevinarstvu - mrkocrveni robusni kamen je iz Kosjerića, a bele mermerne ploče sa Brača. Ukupna površina prostora u obe zgade je skoro 50 hiljada kvadratnih metara.
Vlada je, na predlog Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, 2005. godine označila nekadšnju zgradu Generalštaba kao kulturno dobro. Nedugo posle toga podnet je zahtev da se ta oznaka ukine, a iz Republičke direkcije za imovinu kao argument su naveli da je održavanje ruševine u centru prestonice i nebezbedno i ekonomski neisplativo. I da bi zgrada, kada ne bi bila spomenik kulture, mogla dobro da se proda.
Iako je zahtev Direkcije za imovinu odbijen 2007. godine, priča o ukidanju statusa spomenika kulture nije završena. Ponovo je aktuelizovana početkom godine, kada je šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan iz Ujedinjenih Arapskih Emirata imao više ideja za sanaciju zgrade, ali svaka je podrazumevala takve promene da bi joj se prethodno morao ukinuti status spomenika kulture.
U međuvremenu, Ministarstvo građevine i urbanizma pokrenulo je inicijativu da se zgrada obriše iz registra kulturnih dobara.
Pomoćnik ministra građevine i urbanizma Aleksandra Damnjanović rekla je gostujući u emisiji Oko da je taj zahtev upućen posle izveštaja republičkog građevinskog inspektora po izvršenom vanrednom inspekcijskom pregledu objekta.
"Od bombardovanja stanje se pogoršava, ono što je skrenulo pozornost Ministarstva jeste pitanje sigurnosti, odvijanja saobraćaja u Nemanjinoj ulici. U izveštaju inspektora stoji da u slučaju neke elementarne nepogode može doći do urušavanja delova objekta, što može ugroziti živote i zdravlje ljudi, odvijanje saobraćaja i imovinu ljudi", navodi Damnjanovićeva.
Međutim, arhitekte se tome žestoke protive. Arhitekta Bojan Kovačević ocenjuje da izveštaj deluje pozorišno. "Prvi put čujem da je moguće da se vizuelno utvrdi ugib konstrukcije. Mislim da je nešto sasvim drugo u pitanju, a to je poseta šeika iz Emirata koji je pokrenuo tu ideju", navodi Kovačević.
Dodaje da je i 2007. godine "igrana potpuno ista igra". "Tada su nadležne institucije konstatovane da od trenutka proglašenja do tada nema nikakvih promena u dispoziji kulturnog dobra, i da nema nikakvog razloga da mu se skida zaštita. Potpuno je dirljiva konstatacija da do aprila meseca 2013. nije bio ugrožen saobraćaj, ali sada, neposredno posle šeikove posete, postaje naglo ugrožen", ističe Kovačević.
Međutim, Aleksandra Damnjanović pojašnjava da je samo reč o vizuelnom isnpekcijskom pregledu, sa aspekta ugrožavanja ljudi i imovine u Nemanjinoj. "Čak i košava, može da odnese neki deo objekta i ugrozi život i zdravlje prolaznika", kaže Damnjanovićeva.
Kako se skida oznaka spomenika kulture
Nenad Mijatović iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture objašnjava da je procedura za skidanje oznake spomenika kulture jasna. "U izveštajima koji se dostavljaju Zavodu za zaštitu spomenika kulture treba da se vidi da li je kulturno dobro izgubilo svoje svojstvo i namenu zbog čega je proglašeno za spomenik kulture. Kada se to uradi, Zavod, u zavisnosti od toga šta arhitekte navedu u svom izveštaju, obrazlaže da li će to biti tako ili ne i predlog šalje Ministarstvu, koje donosi konačnu odluku", objašnjava Mijatović.
Aleksandra Damnjanović ističe da je važan još jedan aspekt priče. "Vlasnik objekta je Srbija. U Zakonu o kulturnim dobrima piše da vlasnik snosi troškove održavanja tog objekta do visine prihoda koje ima od njega. Koju mi to korist imamo od ove zgrade", navodi Damnjanovićeva, ali naglašava da nije na Ministarstvu da procenjuje da li treba zadržati objekat, vratiti mu prvobitni izgled ili ga porušiti.
"Ima više aspekata, jedan je arhitektonsko nasleđe, zatim bezbednost, ekonomska održivost - odluku o tome doneće pre svega struka u dogovoru sa vlasnikom, a to je država Srbija", navodi pomoćnica ministra koja dodaje da niko nije pravio ozbiljnu analizu šta je najisplativije.
Javnost je, kako navodi, u slučaju Generalštaba dosta podeljena, "imamo stavove za rušenje, i apsolutno protivljenje". "Objekt treba dovesti u stanje da ne ugrožava život i zdravlje ljudi, napraviti finanisijsku analizu koliko bi različite varijante koštale, a potom će vlasnik, u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture, doneti konačnu odluku", zaključuje Damnjanovićeva.
.jpg)
