Izvor: TvojPortal.com, 23.Jul.2011, 09:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rus u planinskoj nedođiji Srbije
Kraljevaćke online KRALJEVO, BRESNIK – Dvadesetogodišnji Anatolij Čeremnih u podnožju planine Čemerno u Bresniku, kupio kuću i zapušteno imanje, gde već gaji stado koza i planira brojnu porodicu.
„Radi za KGB“, „Sklonio se od zakona i policije“, „Ko zna šta je i otkuda ovde“…Takve i slične zaključke donosili su malobrojni ostareli seljaci u planinskom selu Bresniku, po dolasku mladog Rusa Anatolija Čeremniha u selo, koje je većina njihove dece odavno >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << napustila. Da iznenađenje bude još veće, Čeremnih je ovde, pre godinu dana, kupio kuću i dvadeset hektara imanja na rubu seoskog atara, u podnožju planine Čemerno. On do kućnog praga ne može automobilom, već oko kilometar mora pešačiti, pa je i to bio dodatni razlog za sumnjičavost meštana i odbacivanje tvrdnje o srećnom životu u ovakvoj zabiti. Smatrali su uglavnom da je reč o bekstvu od neke nevolje, ali samo u početku… Takav stav i odnos vremenom se promenio, pogotovo kada je Anatolij sa njima počeo dobro da sarađuje, da, kao i oni, na imanju teško radi, da kopa, kosi, gaji stoku…Uz sve to, pre nekoliko dana, u selo je stigla i njegova devojka, devetnaestogodišnja Olga Prokopenko. Sada se Bresničani nadaju i svadbi, koje ovde nije bilo tri decenije, a možda i otvaranju škole koja je, pošto nije bilo dece, već desetak godina prazna i zatvorena.
Kako se mladi Anatolij Čeremnih iz Sankt Peterburga obreo u ovoj planinskoj nedođiji Srbije? Objasnio nam je da je prvi put došao u Beograd pre tri godine, kada je imao sedamnaest godina.
– Bio sam tada prva godina kulinarske škole, ali sam već dosta čitao i znao o Srbiji, o narodu nama sličnom, pravoslavnom. Posredstvom ruske društvene mreže „V kontakt“ i Fejsbuka stupio sam u vezu sa više mladih ljudi u Srbiji pa i sa Dušanom Todorovićem iz Beograda, koji je poreklom iz ovih krajeva. Kod njega sam prvo i došao, on me poveo u Ibarsku dolinu, u svoj rodni kraj, i ja sam se već tada predelima i ljudima oduševio – priča nam Anatolij.
Po povratku u Rusiju on je svoje utiske preneo roditeljima, a onda je u Srbiju dolazio još dva, tri puta. Kada je okončao školovanje, odlučio je da ovde i živi što je njegov otac Aleksandar podržao. Od porodične ušteđevine kupili su omanju kuću za odmor u Bogutovcu, udaljenom dvadesetak kilometara od Kraljeva.
– Odmah smo otac i ja počeli da sređujemo tu vikendicu, u početku smo se i bavili otkupom voća za rusko tržište, ali ti uslovi poslovanja se i ovde i tamo menjaju, posao je potpuno nesiguran. Zato sam hteo da radim nešto sigurnije i kada sam doznao da gore u planini, u Bresniku, ima napuštenih kuća i imanja, odlučili smo da kupimo ovo domaćinstvo porodice Radenković, čiji naslednici žive u Kragujevcu. Koštalo nas je to oko 25.000 evra, i sada vidim, da nije bilo posrednika, moglo je i znatno jeftinije, ali šta je tu je, ovde mi se stvarno dopada. Uživam u tome da sam odlučujem, da posedujem svoju imovinu, da radim šta ja hoću – kaže Anatolij.
On već nekoliko meseci zajedno sa ocem krči okućnicu i pašnjake, a od pre dva meseca postao je i vlasnik stada rasnih koza.
– Doznao sam za uspešnu farmu u Ljubiću kod Čačka, otišao tamo i uz ljubaznost vlasnika Radoslava dobio savete koji su samo potvrdili moju nameru da na svojim prostranim pašnjacima gajim koze. Kupili smo dvadeset rasnih, visokomlečnih koza. Planiram da što je moguće brže uvećavam ovo stado i proizvodim trajne i kvalitetne proizvode od mleka. Sada ih muzemo i mleko prosipamo dok ne stvorimo uslove za pomenutu proizvodnju. Znate, tamo u Rusiji nema takve preduzimljivosti u poljoprivredi. Ljudi još nisu navikli na svoju zemlju i da sami planiraju i odlučuju, jer je to ranije sve bilo državno, sejalo se i obrađivalo prema uputstvima i naredbama iz Moskve – objašnjava nam Anatolij.
Od pre nekoliko dana on u čobanovanju na svojim pašnjacima ima i pomoć pošto mu je u posetu, iz Sibirske oblasti, iz grada Tjumenja stigla devojka Olga Prokopenko. Komšije nam kažu da se „ne razdvajaju, da se na kilometar vidi da su zaljubljeni. Svuda su zajedno, i na livadi i u štali, a kolima odlaze i do Kraljeva“.
– Ona se uskoro vraća kući. Završila je višu veterinarsku školu, pa bi njena struka bila baš od koristi. Kad sledeći put dođe, možda će odlučiti i da ostane stalno, da ovde u Bresniku napravimo svadbu, imamo u kući baš veliku sobu. Došli bi nam i drugovi i drugarice iz Rusije… a imaćemo mnogo dece – ističe Anatolij, na šta se Olga smeška i uzvraća mu poljupcem.
kraljevočemerno
