Izvor: B92, 26.Okt.2020, 12:26

Romi u Srbiji: Šta će biti sa jedinim spomenikom palim romskim borcima u Beogradu - sećanje i tradicija pod katancem

Nerazjašnjeni vlasnički odnosi pretnja jedinom spomeniku palim romskim borcima i mestu gde beogradski Romi proslavljaju najveći praznik - Tetkicu Bibiju.

Jevrem Jovanović je imao sedam godina kada mu je otac pokazao spomen ploču sa uklesanim imenom Jevremovog dede - beogradskog Roma ubijenog u Drugom svetskom ratu.

Spomen ploča, u dvorištu kuće sa brojem 49, u ulici Gospodara Vučića u Beogradu, tik je uz spomenik palim romskim borcima u Prvom balkanskom i Prvom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svetu ratu, a pored njih, nalazi se kapela posvećena romskoj svetici Tetkici Bibiji, zaštitnici dece.

Ime Jevremovog dede, Ilije Jovanovića, samo je jedno od imena uklesanih na spomen ploči posvećenoj Romima ubijenim u Drugom svetskom ratu na području Beograda.

Jevrem i njegova porodica nikada nisu saznali gde je i kako ubijen deda Ilija, a danas, 70 godina kasnije, Jevrem ne zna kada će i da li će moći da poseti spomen ploču i zapali sveću.

Sredinom oktobra 2020, Društvo konzervatora Srbije, kao i još nekoliko udruženja koja se bave očuvanjem kulturne baštine, apelovali su na nadležne institucije da spreče rušenje spomen obeležja romske zajednice u ulici Gospodara Vučića.

Zajedno sa romskim udruženjima zatražili su od nadležnih da spomenike i kapelu, koji se nalaze na ovoj adresi zaštite kao nepokretno kulturno dobro - u septembru 2019. vlasnik dela parcele na kome se nalazi spomenik srušio je deo objekta koji se nalazi pored spomenika.

"Radi se o jedinstvenom spomen obeležju na teritoriji Republike Srbije, posvećenom romskim borcima srpske vojske koji su poginuli u ratovima", kaže za BBC na srpskom Nenad Lajbenšperger, istoričar Republičkog zavoda za zaštitu spomenika i član Društva konzervatora Srbije.

Spomenik palim borcima balkanskih ratova podignut je oko 1921. godine, a kasnije su pored njega podignuti i spomen ploča, kao i kapela Tetkici Bibiji, objašnjava Lajbenšperger.

Ko je Tetkica Bibija?

Kada je u 15. veku zavladala kuga, romsku decu je od bolesti spasavala Tetkica Bibija - zaštitnica porodice i zdravlja dece, od decembra 2019. godine uvršćena je u nematerijalno kulturno nasleđe Srbije.

"Svako mesto ili grad ima svoj poseban datum obeležavanja slave, što se objašnjava legendom o Tetkici Bibiji koja je u različite datume stizala u razna mesta i, kako kažu, isceljivala.

Datumi obeležavanja ove romske slave su, uglavnom, vezani za dane Vaskršnjeg posta, pa su i zbog toga pokretni.

Bibija se obeležava kolektivno, tako što se Romi okupljaju kod nekog svetog mesta - obično drveta ili krsta, donose slavski kolač i hranu, a u nekim krajevima i darove za Bibiju (češalj, ogledalo i dečju odeću) koje kače na sveto drvo.

U pojedinim urbanim sredinama, slavari se okupljaju u restoranima i hotelima. Proslavu organizuje domaćin Bibije, a na slavi je obavezno prisustvo sveštenika, iako je Tetkica Bibija nekanonizovana svetica".

Izvor: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

"Znamo da se od 1921. pominje da spomenik postoji. Sigurno nije bio na ovoj lokaciji, jer je prostor na kome se obeležavao kult Tetkice Bibije bio na drugom mestu", kaže Lajbenšperger.

Proslave posvećene Tetkici Bibiji u Beogradu održavane su isto na Vračaru, ali severnije od Ulice Gospodara Vučića, kaže Lajbenšparger i dodaje da je spomenik premešten sa originalne lokacije.

"Da li je spomenik izgledao tako kao što izgleda danas, mi to ne znamo. On je verovatno morao biti rasklopljen kada je premešten, a definitvno je spomen ploča dodata 1930. godine", kaže.

Ipak, to ne umanjuje njegovu kulturnu vrednost, dodaje.

U septembru 2019. godine, uz asistenciju policije, pripadnici romskog Udruženja beogradskih Cigana svećara Tetkice Bibije, sprečili su da bageri poruše spomenik i objekte koji se nalaze u dvorištu.

Kosta Savić, predsednik ovog udruženja, u rukama ima zemljišnu knjigu iz 1934. godine - u njoj piše da je na parceli uknjiženo pravo vlasništva Beogradskih Cigana svečara tetkice Bibije.

Taj list danas ne vredi ništa.

"To nam je država oduzela posle rata", priča Savić.

Godinama unazad, Tetkica Bibija je svake godine na ovoj adresi okupljala oko hiljadu ljudi.

"Slavar bi napravio ogroman kolač od trideset kilograma i svako je uzimao po parče, verujući da je taj kolač dobar za zdravlje, za porodicu i da donosi boljitak", priča Kostić.

I Nacionalni savet romske nacionalne manjine je apelovao na nadležne da ceo prostor na adresi Gospodara Vučića 49 proglase kulturnim dobrom, kaže predsednik Saveta Dalibor Nakić.

"To je beogradsko mesto okupljanja Roma koji slave Tetkicu Bibiju, sastavni je deo naše kulture i tradicije i smatramo da bi bilo dobro da se ceo taj kompleks zaštiti kao spomenik kulture", kaže Nakić.

Kapela tetkici Bibiji i jedan od dva stambena objekta, sagrađeni su od donacija članova udruženja, kaže Ivan Vasić, sekretar ovog društva i pokazuje priznanice izdate donatorima 1990. godine.

Sagrađeni objekat nikada nije legalizovan, objašnjava Vasić.

"Mi smo ga gradili, niko nas nije dirao, gledali su nam kroz prste i to je tako ostalo", kaže.

Savić i Kostić sada sa svom dokumentacijom idu sa sastanka na sastanak sa zvaničnicima, pokušavajući da spasu spomenik.

"Imamo sastanke sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika, nadamo se da će ovo biti pozitivno rešeno i da će ceo ovaj prostor biti zaštićen", kaže Vasić.

Istoričar Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Lajbenšperger kaže da je ovaj zavod počeo procenu prostora na adresi Gospodara Vučića 49.

"Kolege ispituju da li ima dovoljno elemenata da ceo prostor bude proglašen kao nepokretno kulturno dobro zbog toga što su se na tom mestu održavale kulturne svečanosti i obeležavanje kulta Tetkice Bibije", objašnjava.

Prema Zakonu o kulturnim dobrima, predlog odluke za utvrđivanje nekog objekta za nepokretno kulturno dobro daje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.

Kada Zavod proveri sve podatke, zahtev se šalje Ministarstvu kulture, a konačnu reč donosi zakonodavni odbor Vlade Srbije, kaže Lajbenšperger.

Celokupni proces trebalo bi traje najviše tri godine, ali nije uvek tako, dodaje.

"U praksi to obično traje duže zato što u zavodima radi veoma mali broj ljudi koji jedva uspevaju da se izbore sa količinom posla, i zato sve ide spori", kaže.

A Zavod je tek počeo posao.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...