Izvor: Radio 021, 26.Okt.2020, 13:02
Romi u Srbiji: Šta će biti sa jedinim spomenikom palim romskim borcima u Beogradu - sećanje i tradicija pod katancem
Nerazjašnjeni vlasnički odnosi pretnja jedinom spomeniku palim romskim borcima i mestu gde beogradski Romi proslavljaju najveći praznik - Tetkicu Bibiju.
BBCUlica Gospodara Vučića na Vračaru u Beogradu dom je jedinom spomeniku palim romskim borcima u Srbiji
Jevrem Jovanović je imao sedam godina kada mu je otac pokazao spomen ploču sa uklesanim imenom Jevremovog dede - beogradskog Roma ubijenog u Drugom svetskom ratu.
Spomen ploča, u dvorištu kuće >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << sa brojem 49, u ulici Gospodara Vučića u Beogradu, tik je uz spomenik palim romskim borcima u Prvom balkanskom i Prvom svetu ratu, a pored njih, nalazi se kapela posvećena romskoj svetici Tetkici Bibiji, zaštitnici dece.
Ime Jevremovog dede, Ilije Jovanovića, samo je jedno od imena uklesanih na spomen ploči posvećenoj Romima ubijenim u Drugom svetskom ratu na području Beograda.
Jevrem i njegova porodica nikada nisu saznali gde je i kako ubijen deda Ilija, a danas, 70 godina kasnije, Jevrem ne zna kada će i da li će moći da poseti spomen ploču i zapali sveću.
Zašto je Romima zabranjeno da vam ponesu prtljag Stefan Nemanja i složena istorija spomenika na Balkanu Kako preokrenuti život u Srbiji: Od ulice do romana prvenca
Ne može da priđe ni spomen ploči, ni kapeli - na kapiji dvorišta je katanac.
Zbog nerešenih vlasničkih odnosa, spomeniku više niko ne može da priđe.
„Ovo je naša crkva, naša svetinja, naše sve. I to ako sruše, gde ćemo mi?", pita Jevrem.
Šta se nalazi na adresi Gospodara Vučića 49 u beogradskoj opštini Vračar? BBCJevrem (levo), romska i udruženja za zaštitu kulturnog nasleđa, traže da se spomenik palim romskim borcima, spomen ploča i kapela Tetkici Bibiji (desno) proglase nepokretnim kulturnim dobrom
Sredinom oktobra 2020, Društvo konzervatora Srbije, kao i još nekoliko udruženja koja se bave očuvanjem kulturne baštine, apelovali su na nadležne institucije da spreče rušenje spomen obeležja romske zajednice u ulici Gospodara Vučića.
Zajedno sa romskim udruženjima zatražili su od nadležnih da spomenike i kapelu, koji se nalaze na ovoj adresi zaštite kao nepokretno kulturno dobro - u septembru 2019. vlasnik dela parcele na kome se nalazi spomenik srušio je deo objekta koji se nalazi pored spomenika.
„Radi se o jedinstvenom spomen obeležju na teritoriji Republike Srbije, posvećenom romskim borcima srpske vojske koji su poginuli u ratovima", kaže za BBC na srpskom Nenad Lajbenšperger, istoričar Republičkog zavoda za zaštitu spomenika i član Društva konzervatora Srbije.
Spomenik palim borcima balkanskih ratova podignut je oko 1921. godine, a kasnije su pored njega podignuti i spomen ploča, kao i kapela Tetkici Bibiji, objašnjava Lajbenšperger.
Ko je Tetkica Bibija?
BBCUnutrašnjost kapele Tetkice Bibije na Vračaru
Kada je u 15. veku zavladala kuga, romsku decu je od bolesti spasavala Tetkica Bibija - zaštitnica porodice i zdravlja dece, od decembra 2019. godine uvršćena je u nematerijalno kulturno nasleđe Srbije.
„Svako mesto ili grad ima svoj poseban datum obeležavanja slave, što se objašnjava legendom o Tetkici Bibiji koja je u različite datume stizala u razna mesta i, kako kažu, isceljivala.
Datumi obeležavanja ove romske slave su, uglavnom, vezani za dane Vaskršnjeg posta, pa su i zbog toga pokretni.
Bibija se obeležava kolektivno, tako što se Romi okupljaju kod nekog svetog mesta - obično drveta ili krsta, donose slavski kolač i hranu, a u nekim krajevima i darove za Bibiju (češalj, ogledalo i dečju odeću) koje kače na sveto drvo.
U pojedinim urbanim sredinama, slavari se okupljaju u restoranima i hotelima. Proslavu organizuje domaćin Bibije, a na slavi je obavezno prisustvo sveštenika, iako je Tetkica Bibija nekanonizovana svetica".
Izvor:Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
„Znamo da se od 1921. pominje da spomenik postoji. Sigurno nije bio na ovoj lokaciji, jer je prostor na kome se obeležavao kult Tetkice Bibije bio na drugom mestu", kaže Lajbenšperger.
Proslave posvećene Tetkici Bibiji u Beogradu održavane su isto na Vračaru, ali severnije od Ulice Gospodara Vučića, kaže Lajbenšparger i dodaje da je spomenik premešten sa originalne lokacije.
„Da li je spomenik izgledao tako kao što izgleda danas, mi to ne znamo. On je verovatno morao biti rasklopljen kada je premešten, a definitvno je spomen ploča dodata 1930. godine", kaže.
Ipak, to ne umanjuje njegovu kulturnu vrednost, dodaje.
Romi koji (ne) postoje Jedna od velikih misterija bitke za Beograd Koliko se danas sećamo narodnih heroja
„To je jedino spomen obeležje na kome su imena vojnika koji su bili pripadnici romske zajednice i po toj svojoj jedinstvenosti ono zaslužuje da bude pod zaštitom države kao nepokretno kulturno dobro".
Romi su bili mobilisani podjednako kao i svi drugi stanovnici Kraljevine Srbije, objašnjava i ističe da su imali udeo u svim pobedama koje je izvojevala srpska vojska u Balkanskim i Prvom svetskom ratu.
„Priča kaže da je u Kumanovskoj bici za vreme Prvog balkanskog rata, romski vojnik, koji je bio trubač, uspeo da prevari tursku vojsku - prešao je na njihovu stranu i odsvirao povlačenje. Tako je uspeo da ih zbuni što je doprinelo pobedi srpske vojske", priča Lajbenšperger.
Nerazjašnjeni vlasnički odnosi kao pretnja sećanju i tradicijiBBCPredsednik Udruženja beogradskih Cigana svečara Tetkice Bibije Kosta Savić tvrdi da je sprečio rušenje spomenika u septembru 2019.
U septembru 2019. godine, uz asistenciju policije, pripadnici romskog Udruženja beogradskih Cigana svećara Tetkice Bibije, sprečili su da bageri poruše spomenik i objekte koji se nalaze u dvorištu.
Kosta Savić, predsednik ovog udruženja, u rukama ima zemljišnu knjigu iz 1934. godine - u njoj piše da je na parceli uknjiženo pravo vlasništva Beogradskih Cigana svečara tetkice Bibije.
Taj list danas ne vredi ništa.
„To nam je država oduzela posle rata", priča Savić.
Branko Pešić – gradonačelnik koji je dao dušu Beogradu Košmari srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu Kako u Srbiji pamtimo Drugi svetski rat
U godinama posle Drugog svetskog rata, spomenik je ostao na istom mestu, a udruženje je menjalo naziv - to je jedan od razloga zašto je Agencija za restituciju 2016. godine odbila zahtev ovog udruženju za vraćanje imovine.
Parcela na kojoj se nalazi spomenik i dva stambena objekta, danas je vlasništvo Grada Beograda - Grad je romskim udruženjima ovaj prostor dao na korišćenje, objašnjava Savić.
Osim jednog dela parcele, koje je u vlasništvu fizičkog lica, dodaje.
„Taj čovek ovde hoće da gradi i smeta mu spomenik", kaže Savić.
Jedina nada članovima ovog udruženja je, navodi on, proglašenje čitave lokacije nepokretnim kulturnim dobrom.
BBCProslava Tetkice Bibije okupljala je oko hiljadu ljudi svake godine - dolazili su da zapale sveće i polože cveće na spomenik na Vračaru
Godinama unazad, Tetkica Bibija je svake godine na ovoj adresi okupljala oko hiljadu ljudi.
„Slavar bi napravio ogroman kolač od trideset kilograma i svako je uzimao po parče, verujući da je taj kolač dobar za zdravlje, za porodicu i da donosi boljitak", priča Kostić.
I Nacionalni savet romske nacionalne manjine je apelovao na nadležne da ceo prostor na adresi Gospodara Vučića 49 proglase kulturnim dobrom, kaže predsednik Saveta Dalibor Nakić.
„To je beogradsko mesto okupljanja Roma koji slave Tetkicu Bibiju, sastavni je deo naše kulture i tradicije i smatramo da bi bilo dobro da se ceo taj kompleks zaštiti kao spomenik kulture", kaže Nakić.
Kapela tetkici Bibiji i jedan od dva stambena objekta, sagrađeni su od donacija članova udruženja, kaže Ivan Vasić, sekretar ovog društva i pokazuje priznanice izdate donatorima 1990. godine.
Sagrađeni objekat nikada nije legalizovan, objašnjava Vasić.
„Mi smo ga gradili, niko nas nije dirao, gledali su nam kroz prste i to je tako ostalo", kaže.
Savić i Kostić sada sa svom dokumentacijom idu sa sastanka na sastanak sa zvaničnicima, pokušavajući da spasu spomenik.
„Imamo sastanke sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika, nadamo se da će ovo biti pozitivno rešeno i da će ceo ovaj prostor biti zaštićen", kaže Vasić.
Ko odlučuje o nematerijalnom kulturnom dobru u Srbiji? BBCKostin deda pokraj spomenika palim romskim borcima, sedamdesetih godina prošlog veka
Istoričar Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Lajbenšperger kaže da je ovaj zavod počeo procenu prostora na adresi Gospodara Vučića 49.
„Kolege ispituju da li ima dovoljno elemenata da ceo prostor bude proglašen kao nepokretno kulturno dobro zbog toga što su se na tom mestu održavale kulturne svečanosti i obeležavanje kulta Tetkice Bibije", objašnjava.
Prema Zakonu o kulturnim dobrima, predlog odluke za utvrđivanje nekog objekta za nepokretno kulturno dobro daje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.
Kada Zavod proveri sve podatke, zahtev se šalje Ministarstvu kulture, a konačnu reč donosi zakonodavni odbor Vlade Srbije, kaže Lajbenšperger.
Celokupni proces trebalo bi traje najviše tri godine, ali nije uvek tako, dodaje.
„U praksi to obično traje duže zato što u zavodima radi veoma mali broj ljudi koji jedva uspevaju da se izbore sa količinom posla, i zato sve ide spori", kaže.
A Zavod je tek počeo posao.
Listala udžbenik iz istorije - našla dedu Srbija i antifašizam: Šta deca danas uče Neizvesna budućnost Kolarčeve zadužbine u Beogradu pred 88. rođendan
„Stručnjaci Zavoda trenutno utvrđuju koje su spomeničke vrednosti prostora i objekata, prikupljaju posedovni listovi i pravi tehničku i foto dokumentaciju", kaže.
Problem sa vlasničkim odnosima Zavod ne može da reši, dodaje.
„Kada postoji vlasnički spor, Zavod može samo da registruje stanje u katastru".
Grad Beograd nije odgovorio na pitanje BBC redakcije o tome da li će i na koji način pomoći da se spomenici sačuvaju.
Jevrem Jovanović se nada da će svi procesi ipak jednog dana biti završeni tako što će spomenici i kapela ostati sačuvani.
„Voleo bih da vidim da naša deca ovde nastave da dolaze i pale sveće", kaže Jevrem.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
