Izvor: Blic, 29.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roditelji se plaše da sinove šalju u armiju
Roditelji se plaše da sinove šalju u armiju
Prijemno odeljenje Urgentnog centra u Beogradu, oko 21 čas, pre dva dana. Četiri žene, majke, sede. Jedna zbog bolova grčevito drži glavu među rukama. Oko pedeset joj je. Umesto očekivane priče o bolesti, izusti kao sama za sebe: 'Ne znam šta da radim?! Sin treba da mi ide u vojsku. Kako da ga pošaljem? Da mu se nešto dogodi?! Ni u miru više nisi siguran...' Na to će druga: 'Ma, nemaju tamo ni šta da jedu...'
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Info telefon Evropskog biroa za prigovor savesti za Balkan (EBCO) u avgustu je nedeljno pozivalo tridesetak mladih regruta kako bi dobili informacije o civilnom služenju vojnog roka. Danas, broj 011/33-40-359, kako za 'Blic' kaže predsednik EBCO Petar Milićević, pozove osamdesetak mladića nedeljno. Koliko su poslednji tragični događaji u kasarnama uticali na buduće vojnike da 'dug otadžbini' ipak oduže bez oblačenja sivomaslinaste uniforme?
- U ponedeljak je u novosadskom vojnom odseku u samo jednom danu bilo čak dvadesetak regruta koji su podnosili zahteve za civilnu službu. To je znatno više nego ranije - kaže za 'Blic' Goran Duković iz Regionalnog centra za prigovor savesti Vojvodine. Kako dodaje, u SCG od decembra, kada je uvedeno civilno služenje, ukupno je podneto 9.000 prijava za takav vid služenja vojnog roka. Od decembra, kada je uvedeno civilno služenje u svakom regrutnom roku, prema rečima predsednika EBCO za Balkan Petra Milićevića, broj zahteva za civilno služenje povećava se u proseku između 20 i 40 odsto. Najčešći argumenti su da ne žele da budu učeni da nekoga ubiju. Iako je to jedan od presudnih razloga za civilno služenje vojnog roka, novonastala situacija uzrokovala je i drugačije stavove:
- Čak i oni koji su bili odlučili da idu u vojsku, pokolebali su se - da ne bi bili ubijeni. Jednostavno, pojavio se i strah. Pogotovu sada, posle ovih dešavanja. Prvo saznajemo - pucali jedni na druge, pa nije ovo nego ono, a sada još i čovek sa 'fantomkom'. Ljudi su se jednostavno uplašili - kaže Duković.
- Međutim, nisu samo poslednji događaji uticali na to, jer po onome što smo pričali s mladim ljudima, razlog je i slaba opremljenost vojske, nemaju gde da ih smeste, zimi je hladno, a hrana je, kako i sami navode, nikakva... - dodaje Duković.
Danas izreka 'Rado Srbin ide u vojnike' izgleda poprilično drugačije, a razlog nije samo slabija ekonomska moć. Prema rečima kulturologa Zorice Tomić, sve veći broj zahteva za civilnim služenjem potpuno je očekivan.
- Ideja vojske u ondašnjoj Jugoslaviji bila je drugačije interpretirana. Odlazak u vojsku bio je znak muževnost, zrelosti, druženje u vojsci ostvarenje takozvanog bratskog saveza. Time se potvrđivala pripadnost generaciji mladih za koju se pretpostavljalo da će graditi i braniti to bratstvo i jedinstvo. Takođe, služenje vojnog roka bilo je važno ne samo u ideološkom već i u pragmatičnom smislu. Mogli su da se obrazuju, da nauče da voze... Oni iz siromašnih krajeva da se socijalizuju na društveno priznat način. Mnogi su se u vojsci opismenili - kaže Tomićeva.
- Poslednji događaji u Vojsci SCG jesu najnegativnija moguća reklama. Ti nesrećni događaji i nesrećni splet okolnosti ne samo što su tragično pogodili porodice već su na izvestan način tu društvenu obavezu - služenja vojnog roka, učinili manje privlačnom nego što je ona i inače mogla da bude. Ruku na srce, jedan opšti trend raskidanja s takozvanim hard institucijama otpočeo je s politčkim manevrima Slobodana Miloševića koji je vojsku instrumentalizovao za određene političke ciljeve - kaže Tomićeva, pojašnjavajući početak kraja mita o vojsci. Željka Jevtić
.jpg)
