Izvor: B92, 18.Jan.2011, 10:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roditelje ne interesuje nasilje
Beograd -- Nastavnici kažu da su im najveći problem roditelji učenika s problematičnim ponašanjem jer minimalizuju postupke svoje dece i ne odazivaju se na pozive škola.
Profesori se slažu da nasilje postoji u svim pkolskim uzrastima, ali da potiče iz kuće.
"Najčešće niste ni svesni sa čim se sve nastavnici susreću u školi. Po mom iskustvu, 90 odsto đaka koji vrše nasilje ima lošu porodičnu situaciju, trpi agresiju kod kuće", kaže za "Politiku" Vera >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Đurđević, profesorka francuskog jezika i književnosti iz Beograda.
Prema njenim rečima, takvoj deci je normalna komunikacija strana i najčešće ne shvataju da čine nešto loše ako u školi viču ili psuju.
„Nažalost, komunikacija sa roditeljima takvih učenika je vrlo otežana, skloni su da minimalizuju postupke svoje dece, ne odazivaju se na pozive škola, ne dolaze na roditeljske sastanke jer smatraju da problema nema ili ako postoji da je škola dužna da ga reši. A pri tom ne postoji nikakva zakonska obaveza za roditelje koji mogu da se ne pojave nijednom tokom čitave školske godine", dodaje ona.
Ovim rečima Vera Đurđević, profesorka francuskog jezika i književnosti iz Beograda opisala je situaciju u svojoj školi na nedavnoj tribini o uzrocima nasilja u obrazovanju, koju su organizovali fondacija „Fridrih Ebert” i pokret Evropa nema alternativu.
Iako statistika pokazuje da je u Srbiji smanjeno nasilje u školama, pre svega zahvaljujući programu „Škole bez nasilja” i dalje po rečima ministra prosvete dr Žarka Obradovića ima velikih urbanih sredina poput Beograda i Novog Sada, gde su različiti oblici nasilja u visokom procentu i to u starijim razredima.
Iako profesorka Vera Đurđević kaže da prima đačke roditelje svakodnevno, to nije dovoljno jer ne postoji nikakva kazna za one koji su neodgovorni, a Stanislava Vučković, savetnik Unicefa u projektu „Škole bez nasilja” dodaje da je u Hrvatskoj ovaj problem rešen tako što je svaki roditelj dužan da jednom mesečno dolazi na individualne roditeljske sastanke.
Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu dr Ljubiša Rajić ukazuje na činjenicu da nasilje nije vezano samo za osnovnu i srednju školu, već da ono počinje od vrtića i ulice i ide sve do doktorskih studija.
„Polovina mojih studenata kaže da su doživeli neku vrstu verbalnog nasilja od nastavnika u osnovnoj ili srednjoj školi, a nikada nisam ni od jednog čuo da kaže da su u školi doživeli neke sistematske mere protiv nasilja. Moj kolega studente naziva kretenima i bitangama i apsolutno nema nikakve reakcije na to. Umesto da tog časa dobije otkaz, njemu se ovakvo verbalno nasilje toleriše uz obrazloženje ’pusti ga, znaš kakav je’ ili ’vratiće ga sud’. Svi gledamo da se to nekako zabašuri, da škola ne izađe na loš glas, da direktor ne bude smenjen, da nastavniku ne ukinu platu", kaže profesor Rajić.
Po njegovom mišljenju retki su mediji koji ne veličaju nasilje, a nasilje kao obrazac ponašanja zagovaraju i pojedini predstavnici vlasti, politike, crkve, policija i sudovi ne reaguju na pravi način.
Stanislava Vučković dodaje da sva svetska i naša istraživanja pokazuju da škole u kojima je kruta, formalna organizacija doprinose nasilju.
Inače, u Srbiji program „Škole bez nasilja” sprovodi jedva 13 odsto osnovnih i samo devet srednjih škola i to u Vojvodini.
