Izvor: Politika, 11.Nov.2013, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Revizija istorije uvek uz podršku politike
Srbija, suočena s preispitivanjem uzroka Prvog svetskog rata, treba da insistira na činjenicama i podseća na neoborive istorijske zaključke
Kako je obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata (1914–1918) sve bliže, zapadni istoričari i publicisti sve češće pokušavaju da sprovedu reviziju istorije – da Srbiju okrive za izazivanje krvavog sukoba koji je promenio svet, a pre svega Evropu. Štaviše, događaje od pre sto godina pokušavaju da „slikovito” objasne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << problemima savremenog sveta, pa tako tvrde da je Srbija tada bila ono što je Iran danas (ovu zemlju vide kao generator nestabilnosti u savremenom svetu), Mladu Bosnu predstavljaju kao Al Kaidu koja je 11. septembra 2001. u SAD izvela najveći teroristički napad u istoriji, a Gavrila Principa kao teroristu.
Šta može Srbija da učini da se odbrani od takvog etiketiranja, da li može da spreči brutalnu reviziju istorije? Istoričari kažu da su činjenice o uzrocima Prvog svetskog rata odavno utvrđene, a sada su na delu propagandisti koji su dobili na značaju jer je očigledno da postoji politička volja za revizijom istorije. Ali, samo osporavanje stručnosti teško da će zaustaviti te „nove poglede” na uzroke rata.
– Srbija treba da zaigra na kartu vraćanja na činjenice, na istorijske izvore. Ovo šta se dešava to je vannaučni udar iz sfere politike, udar na istoričare jer se o tim pitanjima izjašnjavaju propagandisti, udar na istorijski metod jer je umesto kritičnosti na delu površnost – kaže istoričar Ljubodrag Dimić.
U Nemačkoj su još 1915. godine, shvativši da će ako izgube rat biti optuženi za njegovo izazivanje, počeli da rade na Beloj knjizi koja je trebala da dokaže suprotno. Čak i u tim teškim vremenima nemačka istoriografija je pokazala svoju veličinu.
– U pomoć su pozvali istoričare koji su im rekli da je to dobra propaganda za njih, ali da se to stručno ne može nikada odbraniti – kaže Dimić.
Posle rata, već dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, pokušana je revizija uzroka Prvog svetskog rata, uz podršku politike. Adolf Hitler, nemački vojnik u Prvom svetskom ratu koji će kasnije postati vođa Trećeg rajha, svoju politiku koja će svet odvesti u Drugi svetski rat gradio je u velikoj meri na „novembarskoj izdaji”, porazu 1918. godine.
Posle strahota Drugog svetskog rata, tokom pedesetih godina prošlog veka, nije bilo pokušaja revizije Prvog svetskog rata, ali se pojavljuju šezdesetih godina u novim političkim okolnostima. Međutim, nemački istoričar Fric Fišer, uprkos svima koji su ga napadali, tada je, navodeći činjenice, dokazao nemačku odgovornost za izbijanje Prvog svetskog rata.
– Srbija treba da podrži rezultate istoriografije koja je na tragu istraživanja Frica Fišera. Uostalom, i profesor Andrej Mitrović u svom delu „Prodor na Balkan” naveo je na ovu temu ono što se ne može poreći – objašnjava Dimić.
Adolf Hitler sa spomen-pločom Gavrilu Principu
Kako bi operativno mogao da izgleda odgovor Srbije na pokušaje revizije istorije za sada se ne nazire, niti se predstavnici vlade izjašnjavaju o tome, iako će ova tema sve više dobiti na značaju do sledećeg leta, kada se bude obeležavala stogodišnjica početka rata. To bi moglo biti objavljivanje knjiga o ovoj temi u inostranstvu, ali i reagovanje diplomatije na napise u stranoj štampi, kao što i ambasade u Beogradu reaguju kada se u ovdašnjim medijima pojavi nešto što je neprihvatljivo za ove države.
Istoričar Milić Milićević, specijalista za vojnu istoriju, kaže da je jasno da je onaj ko je gospodar sadašnjosti i gospodar prošlosti, ali da se pravi istoričari nikada neće pomiriti s tim.
– Posle dva balkanska rata, Srbiji sigurno nije trebao još i rat sa Austrougarskom. Uostalom, ova zemlja je objavila rat Srbiji, a ne obratno. Ipak, ono što je išlo u prilog Srbiji jeste činjenica da je u balkanskim ratovima vojska stekla veliko iskustvo. Moglo bi se reći da je srpska vojska, na izvestan način, u tom trenutku bila najbolja u Evropi. Opremljena je, prošla dva rata, oficiri i vojnici su stekli veliko iskustvo, za razliku od austrougarske vojske koja decenijama nije ratovala. Deo objašnjenja za pobede na Ceru i Kolubari je svakako u tome. Međutim, daleko od toga da je Srbiji bio potreban taj rat u kom će, procentualno gledano, imati najveće gubitke – naprotiv,. Odnos snaga uoči rata je bio takav da se samo čekao povod što je bio Sarajevski atentat. Neozbiljno je pomisliti da tog sukoba ne bi bilo da je Gavrilo Princip promašio – kaže Milićević.
On kaže da je jasna veza između dva svetska rata čiji su uzroci želja Nemačke za hegemonijom – u Prvom u kolonijama, u Drugom u Evropi. Tu vezu pokazuje i široj javnosti nedavno predstavljena fotografija Hitlera sa spomen-pločom Gavrilu Principu iz Sarajeva, koju mu je njegova vojska poklonila za rođendan 20. aprila 1941. godine, neposredno po okupaciji Jugoslavije. Vođa rajha, rođeni Austrijanac a nemački vojnik u Prvom svetskom ratu, svoj stav o Srbima izgradio je na Sarajevskim atentatu, povodu za rat koji je završen „novembarskom izdajom” 1918. godine.
– Potpisivanje primirja kao i mnogi drugi Nemci shvatio je kao izdaju, nož u leđa vojnicima koji su se i tog dana nalazili u rovovima izvan Nemačke. Kada je u Drugom svetskom ratu Nemačka 1940. godine okupirala Francusku, Hitler je naredio da se iz muzeja doveze isti onaj vagon u kom je potpisano primirje 11. novembra 1918. godine, pa je u njemu Francuska potpisala kapitulaciju – kaže Milićević.
Milan Galović
objavljeno: 11.11.2013.
