Izvor: Politika, 07.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rešenje o otkazu
Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca daje se u obliku pisanog rešenja. Rešenje bi trebalo da sadrži datum prestanka radnog odnosa. Ako se radi o prestanku radnog odnosa na određeno vreme, on prestaje po isteku roka na koji je zasnovan. Ukoliko u rešenju nije preciziran datum, radni odnos prestaje njegovim dostavljanjem. Rešenje se dostavlja lično zaposlenom, u prostorijama poslodavca, ili, ukoliko zaposleni ne dolazi na posao, preporučnom poštom na adresu prebivališta ili boravišta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Zaposleni su često u zabludi smatrajući da ako odbiju prijem rešenja, da je ono bez dejstva. Ali, ako poslodavac ne može da dostavi rešenje o otkazu zaposlenom (ako je odbio prijem ili je poslodavcu nepoznato gde se zaposleni nalazi), dužan je da sačini službenu belešku i da rešenje objavi na oglasnoj tabli. Rešenje se smatra dostavljenim po isteku osam dana od dana objavljivanja. U slučaju kada zaposleni smatra da je rešenje nezakonito i ako želi da ga pobija, to je lakše učiniti ako ima rešenje.
Rešenje mora obavezno da sadrži obrazloženje zašto se zaposlenom daje otkaz. To mogu biti samo razlozi predviđeni zakonom, koji su bliže regulisani kolektivnim ugovorom, opštim aktom ili ugovorom o radu. Otkaz se može dati ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi; ako učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu; ako ne poštuje propisanu radnu disciplinu, ili je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca; ako učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom; ako se ne vrati na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo, ili mirovanje radnog odnosa; ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad; ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu zbog izmene ugovorenih uslova rada i u slučaju viška zaposlenih.
Poslodavac je dužan da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa, i to u roku od 30 dana od prestanka rada. U protivnom, poslodavac može biti kažnjen za prekršaj novčanom kaznom od 800.000 do milion dinara, ako je pravno lice, i odgovorno lice kaznom od 40.000 do 50.000 dinara; ako je poslodavac preduzetnik, predviđena je kazna od 400.000 do 500.000 dinara.
I pored zaprećene kazne, nije retko da poslodavci ne isplaćuju poslednju zaradu i druga primanja koja je zaposleni ostvario u poslednjem mesecu dok je radio kod poslodavca, jer se zarada po pravilu isplaćuje unazad. Zaposleni ima prava i na kamatu na sva dospela a neisplaćena primanja.
Mr Radmila Bosanac, advokat
[objavljeno: 07.12.2006.]
