Izvor: RTS, 19.Nov.2018, 17:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ren iz Mačve

Potražnja za renom veća je u vreme slava i zimi, a u prodavnicama se uglavnom nudi prerađeni koren iz uvoza. Među retkim povrtarima u našoj zemlji koji proizvode veće količine je Miloš Savić iz Glušaca kod Bogatića. On sa prijateljem ren uzgaja na dva hektara.
Iz suve mačvanske zemlje, ren se ove jeseni teško vadi, ali lako prodaje. Izoravanje ljutog korena koji je posađen pre godinu dana, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << počelo je prošlog meseca i trajaće se sve do jakih mrazeva.

"Mi ga sejemo u redove da bi mogli da ga vadimo plugom, jer teško bi bilo da se ovolika površina ašovi. Vadilice nikakve ne pomažu, pošto je ovde ipak tvrda zemlja, nije toliko rastresita. U suštini, možda je zbog toga kvalitetniji", kaže Miloš Savić iz Glušaca. Od svežeg korena odvajaju se listovi i bočni izdanci koji se u jesen i sade. U odnosu na ratarske kulture, proizvodnja je znatno zahtevnija.
"Posle vađenja čistimo koren i odvajamo reznice za sađenje, da se pripremaju one, i stavljamo u pesak da krenu klice i da sadimo", objašnjava Ljiljana Krstić iz Glušaca.
Od ljutog rena, zarada je slatka, dodaje Miloš - pravnik po struci i uspešan poljoprivrednik koji je pre dve godine pokrenuo proizvodnju.
"Najbitnije je da bude ljut, sad da li je previše krupan ili sitan, on kada se melje, kada se ljušti, nije bitno da li je tanak, dva centimetra ili pet centimetara, ljutina je ista. Zbog toga ne bi trebalo pretereno da se navodnjava", dodaje Miloš.
Ulog po hektaru je oko pola miliona dinara, a većina roda, unapred je prodata.
"Prodajemo 90% u korenu, i to je za sada osnovno, prerada, to je neki krajnji cilj", kaže Miloš.
Država ne daje dodatne subvencije za proizvodnju rena. U rodnoj godini, sa hektara može se izvaditi više od pet tona ovog povrća koje se u našoj zemlji retko uzgaja.
 
 
 

Nastavak na RTS...