Izvor: B92, 17.Maj.2021, 17:51

Religija, istorija i psihologija: Kako je srednjovekovna crkva oblikovala zapadnjački um

Najveći deo istraživanja u humanoj psihologiji se fokusira na Zapadna duštva, ali način na koji ljudi sa Zapada razmišljaju može biti povezan sa promenama u porodičnoj strukturi tokom srednjeg veka.

Na ulazu u psihološku laboratoriju, vama i maloj grupi drugih učesnika rečeno je da uporedite dužinu jedne zadate crte sa tri ponuđene crte različitih dužina.

Od učesnika se traži da, jedan po jedan, naglas, daju svoje odgovore - koja od ponuđenih crta po >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dužini odgovara onoj koja je zadata.

Nekada su odgovori koje čujete jednaki vašem.

Ali ponekada se desi da se svi odgovori slažu jedni sa drugim, ali ne i sa onim vašim.

Kada na vas dođe red da date odgovor - da li ćete se složiti sa ostalim učesnicima ili ćete izneti svoju inicijalnu procenu?

To bi u mnogome moglo da zavisi i od toga odakle dolazite.

Što se tiče prvog pitanja, istraživači su 90-tih godina prošlog veka koristili ovu metodu - poznatu i kao Ašov eksperiment - analizirajući studije iz 17 zemalja.

Tada su otkrili da se učesnici iz Sjedinjenih država nalaze na samom dnu globalne konformističke distribucije.

Dok se studenti iz Francuske ili Severne Amerike slažu sa ostalim učesnicima u 20 odsto slučajeva, oni iz Gane ili sa Fidžija podržavaju druge u 50 odsto situacija.

Drugi učesnici poput onih iz Japana, Hong Konga i Libana, potpadaju negde između ove dve grupacije.

Istraživanje koje su sproveli kognitivni psiholozi Dženifer Kleg, Nikol Ven i Kristina Legar sa Univerziteta Teksas u Ostinu, dodatno objašnjava ovakve obrasce ponašanja i razloge zbog kojih psiholozi ostaju zbunjeni pred konformizmom.

Istraživački tim je zadao odraslim licima u SAD i Vanuatuu u Južnom Pacifiku, da gledaju dva video klipa na kojem deca prave ogrlice.

U oba videa dete prvo gleda kako demonstrator pravi ogrlicu, a zatim dobija šansu da i sam napravi jednu.

U prvom videu dete uspeva da sastavi ogrlicu koja u detalje izgleda kao ona koju je napravio demonstrator, kao što su boje perli i njihov raspored.

U drugom, dete pravi ogrlicu sa različitim rasporedom obojenih perlica.

Kada su upitani koje dete je "pametnije", 88 odsto odraslih osoba u Vanuatuu se opredelilo za "konformistu", u odnosu na 19 odsto anketiranih u Americi.

Kada su upitani zbog čega su izabrali nekonformistu kao "pametnije" dete, odrasli u Americi su objasnili da je to dete bilo "kreativno".

Kada su upitani koje dete se bolje ponašalo, 78 odsto odraslih u Vanuatuu je smatralo da su se konformisti bolje pokazali, dok je manje od polovine (44 odsto) američkih učesnika imalo sličan stav.

Umesto toga, većina Amerikanaca (56 odsto) je mislila da su se oba deteta podjednako dobro ponašala.

Ovim se naglašava činjenica da je termin konformista kompliment u mnogim zemljama, ali ne i u Americi.

Bez obzira na prividnu opsednutost sobom, ljudi iz pomenutih društava teže da se drže nepristrasno i oni mogu biti poverljivi, korektni i kooperativni u odnosu sa strancima.

Emocionalno, oni su poprilično besramni, manje sputani u očima drugih ljudi, ali vrlo često pogođeni krivicom što ne uspevaju da žive po standardima koje su sami nametnuli.

Odakle onda dolaze ove psihološke razlike i zašto su Evropljani, sve sa kulturološkim sledbenicima iz Severne Amerike, na samoj margini ovih globalnih distribucija?

Veliki broj istraživanja povezuje ove psihološke razlike sa porodičnim strukturama - ili onim što antropolozi nazivaju institucijama zasnovanim na srodstvu.

Ovi radovi sugerišu da su naši umovi naštelovani i adaptirani na društva sa kojima se susrećemo dok odrastamo.

U cilju provere ideje da je srednjovekovna crkva oblikovala savremenu psihološku varijantu, moguće je iskoristiti neujednačenost istorijskog procesa tako što bismo pratili rasprostranjenost episkopija u Evropi u periodu od 500. do 1500.

Analize pokazuju da su Evropljani iz regija koje su vekovima bile pod uticajem crkve danas manje podložni konformizmu, da su individualniji i da pokazuju više poverenja i poštenja prema strancima.

Globalno, u nacionalnim populacijama sa dužom istorijskom izloženošću crkvi ne samo da su slabije institucije bazirane na rođačkim vezama, već su danas i psihološki naprednije.

Mnogi od nas vole da misle da su nezavisna i racionalna bića.

Ali način na koji razmišljamo, osećamo ili rasuđujemo - naše sklonosti ka konformizmu i analitičkim objašnjenjima - bio je oblikovan istorijskim događajima, kulturološkim nasleđem i incestualnim tabuima starim vekovima, pa i milenijumima.

Razumevanje načina na koji je istorija oblikovala naše umove je deo proučavanja i prihvatanja naših različitosti.

Pogledajte vide o svešteniku-gejmeru

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...