Izvor: Blic, 01.Jul.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Relativna brzina napretka
Jedno od mnogih pitanja na koja u Srbiji nema jednoglasnog odgovora jeste - da li nam je svakog dana sve bolje ili sve gore? Zagovornici napretka podsećaju na godine ratova u kojima „nismo učestvovali”, redove za hleb, flaširani benzin, ulične „dvzzze”, plate od 10 maraka, porušene mostove i zatvorene granice...
Današnjica je zaista bolja od tih, ne tako davnih vremena. Ali da li su devedesete naše jedino merilo?
Niti je ta decenija jedina prošlost za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koju znamo, niti je svet stajao dok smo se mi u njoj gubili i tražili. Sada, kada oči ponovo gledaju, ne zadovoljava nas manje od onog što oko sebe vidimo i što znamo da postoji. Jednog političara pamtimo i po rečima „Srbiji trebaju 'Zara’ i 'Mango’”. Verovatno, ali ljudi, pogotovo oni manje otporni na potrošačku groznicu, koja se ovde tako agresivno plasira, očekuju da i oni tamo kupe nešto. Čak ni u potrošačkom društvu ne može biti opšteg zadovoljstva zbog luksuznih šoping molova ako je u većini roba u njima sve nepristupačnija. A nije sve u korpi, sve i da je puna. Da li je bolje od katastrofalnog i dovoljno dobro, najbolje što možemo? Treba li da smo toliko sretni što nam bezbednjaci više ne ubijaju bivše predsednike, premijere i novinare, što u sefovima banaka ne čuvaju drogu da njihove naslednike i ne pitamo šta će im u džepu podaci o svim našim razgovorima?
Evropa je daleko odmakla ne samo u ekonomskom već i u vrednosnom, etičkom i svakom drugom pravcu. Rasprave čiji se inicijatori kod nas olako označavaju „zlonamernim” tamo su u punom jeku ili pri kraju i ukazuju da u sekuritizovanom globalnom okruženju bezbednost prosečnog građanina opada.
Društvo u Srbiji danas pokazuje da ne prihvata da zaostatak u koji ga je gurnula jedna neodgovorna vlast druga koristi kao alibi za svoju inertnost i samozadovoljnost. Drugi ne moraju očekivati puno od nas, ali smo sami sebi dužni najviše i najbolje. Zaostatak je toliki da bi sve manje od toga bilo ne samo samopotcenjivanje već i nazadovanje.
